U Parizu i mnogim drugim svetskim metropolama, ljudi koji slušaju radio mogu da čuju ne samo popularnu muziku zemlje u kojoj se nalaze, već i razne vrste onog što se u žargonu zove «muzika sveta» iz svih krajeva širom zemljine kugle.
Što se tiče muzike u SAD, tokom odina je prihvaćeno samo nekoliko neobičnih zvukova. Šezdesetih godina prošlog veka bila je to brazilska bosa nova, zatim melodije sa juga Afrike, koje je na svom albumu «Grejslend» 1986. predstavio Pol Sajmon i nekoliko rok hitova inspirsianih muzikom plemena Zulu, kao što je «The Lion Sleeps Tonight».
Većina američkih radio stanica pušta američke pop hitove, stare pesme, džez i rep muziku, namenjenu uskom krugu ljudi. Svetska ili etnička muzika, kako su je nekad zvali, toliko je široka, raznolika i strana uhu mnogih Amerikanaca, da se oni koji rade na radiju - plaše da je puste. Ne mogu da pronađu način da upakuju tako raznoliku muziku, kao što su recimo zvuk skandinavskih gudala, indijskih tradicionalnih instrumenata …
… i afrička muzika. Verovatno se pitaju, šta bi pomislili oni koji se oglašavaju? Međutim, karakteristična muzika sveta polako se probija. Novi satelitski radio servisi, koje pružaju «XM» i «Sirius», imaju kanal posvećen muzici sveta, a najbolji predstavnici muzike koja ne dolazi sa zapada sviraju pred punim tribinama na festivalima poput «Stern Grove»-a u San Francisku. Postoji čak i specijalni predmet – etnomuzikologija, na koledžima poput Univerziteta Kristopfer Njuport u saveznoj državi Virdžinija, gde profesor Brana Mijatović obrađuje žanr svetske muzike. Sjedinjene Američke Države – zemlja imigranata – spora je u priznavanju muzike sveta, ali polako napreduje.