Linkovi

Konkurentnosti roba koje dolaze sa Zapadnog Balkana pred evropske kupce


Uporedo sa sporazumom u Bukureštu, koji bi trebao od regiona stvoriti prostor slobodne trgovine i pripemiti ga za evropsko tržište, naglašava se važnost veće konkurentnosti roba koje dolaze sa Zapadnog Balkana pred evropske kupce. Za sada, u najvećem broju primera, one se nude stidljivo, bez plana i značajnijeg rezultata.

Trgovina je dvosmerna cesta- dovoljno široka i slobodna da propusti robe i sve zainteresovane da ulažu, kupuju i prodaju, u takvo nešto veruju u Briselu, a onda se suoče sa balkanskom stvarnošću čestih granica, različitih obaveza, pravila i sporazuma.

Direktor za Balkan Direkcije za proširenje Evropske komisije, Reinhard Pribe:

"Uvek slušamo od poslovnih ljudi i investitora- ne idite tamo gde se svakih 200-300 km menjaju pravila i zakoni. Tako je i ideja o postepenom stvaranju većeg unutrašnjeg tržišta, kakvu podržava EU, nastala iz našeg razmišljanja ali i iskustva. Tu su i politički razlozi- bavimo se Zapadnim Balkanom gde su doskora bili konflikti i ratovi. Regionalna saradnja ima , dakle, i svoje političko opravdanje, kao elemenat uspostavljanja stabilnosti, postizanja mira i pomirenja".

Ekspert za trgovinu Pakta stabilnosti, Meri O'Mahoni :

"Kada smo prošle godine analizirali situaciju, shatili smo da u regionu postoji 31 bilateralni sporazum o trgovini, što je, na svoj način, bio uspeh za različite pregovarače i delegacije, ali je stvorio pravu birokratsku moru za poslovne ljude, koji su želeli da trguju, da investiraju, što je veoma potrebno regionu. Poseban problem su imale i državne agencije sa 31 jedva različitim sporazumom i gde su morali da odlučuju kako da se sa tim nose. To je presudilo da se pokrene inicijativa stvaranja zone slobodne trgovine".

Te bi mere trebale osnažiti ekonomije regiona i prpremiti ih za evropsko tržište. Kako prolaze pioniri- oni koji se već sada nastoje izboriti za mesto na tržištu Unije? primer je slučajan, ali, po mnogo čemu karakterističan- prodavac bicikala iz Belgije, inače, zemlje u kojoj je bicikl nacionalno sredstvo prevoza, uvozi bicikle iz Makedonije - taj korak je preduzeo nakon što se uverio u solidan kvalitet makedonskih bicikala i nakon što mi je predočena njihova cena. Međutim, i sada se ne usuđuje da ih reklamira i prodaje pod reklamom "Made in Macedonia" jer je uveren da će to sugerisati kupce na nešto nekvalitetno, neprovjereno, nešto u šta ne vredi ulagati novac.

"U mojoj prodavnici je još uvek prilično teško da se bicikli prodaju , jer, kao što se može videti, i naši kupci su ovde zahtevni. Zato ih prodajem tako što ih dajem uz nešto drugo - ukoliko kupci kupe nešto drugo iz moje radnje, ja im dajem bicikle besplatno, da ih stimulišem na kupovinu. Mi to zovemo "sivo tržište" i ovi bicikli su odlični za takvo nešto. Teško je, takođe, reklamirati ih da su proizvedeni u Makedoniji- kada to ljudi vide, onda se malo i preplaše misle: jeftina zemlja, povezuju to odmah sa Kinom i boje se za kvalitet".

Slično je i sa prehrambrenim proizvodima iz regiona - na belgijskom, tačnije, briselskom tžištu se pojavljuju, uglavnom, u sklopu ponude lanca turskih prehrambenih proizvoda, čiji snalažljivi menadžeri su, posredujući, kvalitetnim proizvodima iz Hrvatske, SCG, BiH, Makedonije dodali i ozbiljnu cenu, zarađujući tako na situaciji koju drugi nisu znali ili mogli da iskoriste.

XS
SM
MD
LG