“Srbi su nedavno sahranili Miloševića i mislim da bi svi trebalo da ga sahranimo, a ne da medjunarodna zajednica i dalje bude talac situacije iz devedesetih godina kada je reč o Kosovu i Srbiji” rekao je profesor političkih nauka na Nacionalnom univezitetu za pitanja odbrane i stručnjak za Balkan, Stiven Majer. U ekskluzivnom razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem Majer se osvrnuo na probleme sa kojima je srpska strana suočena na pregovorima o decentralizaciji i budućem statusu Kosova.
Stiven Majer: Na kraju treće runde pregovora o decentralizaciji Kosova, sve je jasnije da će srpska strana biti suočena sa najmanje šest “zamki” na predstojećim rundama. Prva je da su pregovori o decentralizaciji ustvari u funkciji de fakto aktivnosti u pravcu nezavisnosti. Druga je problem fleksibilnosti medjunarodne zajednice, kontakt grupe, a posebno SAD. Medjunarodna zajednica nije spremna da prilagodi ili promeni već predodredjena gledišta i zbog toga je zauzela krut stav na koji bi trebalo uticati. Treća zamka sa kojom je srpska strana suočena jeste teza da bi fleksibliniji stav Srbije o Kosovu doprineo njenom bržem učlanjenju u Evropsku uniju i uopšte njenoj integraciji u zapadne strukture, što se, po mom mišljenju, neće dogoditi. Četvrta je da srpska strana mora biti veoma pažljiva u pogledu formulacije koju koristi u javnim saopštenjima da sebe ne bi dovela u čorsokak. Poslednjih nedelja sam primetio da se ta saopštenja odnose na samu nezavisnost ili temeljnu decentralizaciju, dok se zanemaruje konačni cilj -- visoki stepen autonomije Kosova i suverenitet Srbije nad tom pokrajinom. Peto, kamen spoticanja se ogleda i u nesposobnosti srpske strane da pridobije i angažuje savezničke zemlje u kontakt grupi, posebno Rusiju. Srpska bi strana, na primer, trebalo da spretno koristi izjave ruskog ministra inostranih poslova Lavrova o potrebi postizanja “univerzalnog rešenja” za Kosovo i o opasnosti od presedana koji bi bio postavljen nezavisnošću Kosova. Šesto, jedna od najvećih “zamki” je navodna potreba za brzim rešenjem kosovskog pitanja, do kraja ove godine. Vremenski rok je veštački isforsiran jer za to nema stvarne potrebe, a prihvatanjem ishitrenog rešenja srpska strana bi mogla da izgubi prednost koju ima.
Glas Amerike: Šta bi srpska strana mogla da učini da bi sprečila takav razvoj dogadjaja?
Stiven Majer: Srpska strana treba da nastoji da tokom pregovora o decentralizaciji preusmeri razgovore na pitanje konačnog statusa. Naime, nemoguće je govoriti o smislenoj decentralizaciji pre nego što se zna ko ima suvereniet nad tom pokrajinom. Pregovori o decentralizaciji nisu cilj sami po sebi, već su deo pregovora o konačnom statusu i u kontekstu toga srpska strana mora da pokuša da ubedi medjunarodnu zajednicu da bude fleksibilnija i otvorenija, i da pitanje kao što je podela Kosova ne bude automatski isključeno, jer stvarno nema logičnih razloga za to.
Glas Amerike: Kakva logika stoji iza stava medjunarodne zajednice da podela Kosova nije jedna od opcija?
Stiven Majer: Za takav stav medjunarodne zajednice postoje tri osnovna razloga: medjunarodna zajednica, posebno SAD, ubedjeni su da bi podela Kosova uspostavila presedan za druge regione, kao što su Republika Srpska, Čečenija, Kašmir itd, mada to nije posebno valjan razlog, jer ako Kosovo dobije nezavisnost otcepljenjem od Srbije, vi ste ustvari otcepli deo srpske teritorije. Drugo, mogućnost podele bi komplikovala i produžila pregovore, a SAD su posebno zaintereosovane da se pitanje statusa Kosova što pre reši i da napuste Balkan i prepuste ga Evropljanima. Pored toga, pošto SAD već dugo vremena zagovaraju stav da nema podele Kosova, odustajanje od takvog gledišta bi sada značilo baciti pod noge “politički ponos. ” I treće, u nekim krugovima medjunarodne zajednice, posebno u SAD, postoji želja da se kazne Srbi zbog uloge u ratovima prošele decenije na prostoru bivše Jugoslavije. Srbi su nedavno sahranili Miloševića i mislim da bi svi treblao da ga sahranimo i zaboravimo, a ne da medjunarodna zajednica i dalje bude talac situacije iz devedesetih godina kada je reč o Kosovu i Srbiji.