Predlog reformi Ujedinjenih nacija koji je nedavno predstavio generalni sekretar Kofi Anan, naišao je na protivljenje, kako medju službenicima same svetske organizacije, tako i od strane nekih zemalja u razvoju. Reforme su odgovor na učestale zahteve za promenama kako bi UN postale efikasnija organizacija.
Povelju kojom su UN formirane 1945. godine pri kraju Drugog svetskog rata, potpisalo je 50 zemalja. Od tada broj članica je porastaona 191. Generalni sekretar Kofi Anan je nedavno predstavio predlog reformi čiji cilj je da svetska organizacija postane efikasnija.
«Ako to mogu da kažem otvoreno i u jednoj rečenici, naša sadašnja pravila i propisi u mnogo čemu ne ispunjavaju naše potrebe i zapravo onemogućavaju da obavljamo naš posao efikasno.»
Prema predloženim izmenama, bio bi obrazovan korpus od 25 hiljada mirovnih profesionalaca, bile bi pojednostavljene procedure organizacije, kao i budžetski proces, dok bi se u obuku uložilo više miliona dolara. UN su tradicionalno bile angažovane u mirovnim operacijama, ali je njihova uloga znatno povećana otkako je okončan Hladni rat. Veliki deo budžeta UN je sada namenjen mirovnim misijama u zemljama kao što su Haiti i Demokratska republika Kongo. Zbog svega toga, Linda Džejmison iz Centra za strateške i medjunarodne studije u Vašingtonu smatra da su svetskoj organizaciji potrebne snage za brzo reagovanje.
«UN zaista treba da imaju tu mogućnost, a to znači komunikacije, mirovne vojnike, ali i posmarače, vojne eksperte i stručnjake različitih profila koji bi izveštavali Savet bezbednosti bez odlaganja o tome šta se zaista dešava u konfliktnim područjima.»
Pošto su UN sada fokusirane na mirovne i humanitarne misije, značajan deo njihovih aktivnosti se odvija na terenu, daleko od sedišta u Njujorku, Ženevi i drugim gradovima. Reforme koje je predložio Kofi Anan imaju za cilj da ojačaju sastav osoblja na terenu uz istovremeno smanjenje osoblja u administrativnim centrima UN i prenos nekih od administrativnih poslova van organizacije. Stoga, možda ne bi trebalo da čudi što se osoblje UN i neke zemlje u razvoju, na čelu sa Južnoafričkom republikom, protive predloženim reformama. Te zemlje smatraju da su reforme rezultat pritisaka SAD kako bi se više vlasti koncentrisalo u rukama Sekretarijata i umanjio uticaj zemalja u razvoju. Edvard Lak, sa univerziteta Kolumbija, smatra da takvo protivljenje ima pogrešne motive.
«Želeti da UN imaju bolju upravu, da bolje funkcionišu, da njihov sistem bude bolje koordinisan - to ne ide samo u korist SAD, već samih UN i svih zemalja članica.»
Sa svoje strane, američki ambasador u UN, Džon Bolton, je pozdravio predložene reforme i pozvao na njihovo usvajanje.
«Ne znam kakve su stvarne šanse za istinsku reformu. Medjutim, to će svakako biti test ozbiljnosti svetske organizacije i predanosti zemalja članica stvarno efikasnim UN, i to je ono što želimo i što ćemo, nadam se, uspeti da postignemo.»
Predlog reformi dolazi posle prošlogodišnje istrage o programu svetske organizacije «Nafta za hranu» čiji je zaključak bio da je slab nadzor u sekretarijatu UN doveo do rasprostranjene korupcije. Mada nije direktno pomenuo istragu, generalni sekretar Anan je naglasio potrebu za radikalnom promenom.
«Ono što je potrebno i što imamo priliku da ostvarimo je radikalna transformacija celokupnog sekretarijata, njegovih pravila i strukture svih sistema, kako bi se uskladio sa i kako bi mogao da obavlja operacije kakve zemlje članice očekuju od njega.»
Kofi Anan je izneo predlog reformi uoči svog odlaska sa položaja kasnije ove godine, što bi, kako neki posmatrači, veruju, moglo da uspori njihovo usvajanje i sprovodjenje.