Linkovi

Reforma imigracionog zakona postaje goruće pitanje za lokalne zajednice u Americi


Ovih dana u Kongresu se vodi debata o reformi imigracionog zakona i za nju su zainteresovani Amerikanci u zajednicama širom zemlje - se samo u pograničnim državama. Prošlo je više od 40 godina od kako je odobren imigracioni zakon. U to vreme sa tim problemom bavilo samo nekoliko država. Po tvrdnji demografa Vilijama Fraja, sa instituta Brukings, do nedavno Amerikanci koji su živeli van Floride, Njujorka i jugozapadnih država retko su poznavali nekog imigranta:

”Oni su u osnovi vidjali imigrante na televiziji, u časopisima ili na filmu. Medjutim, danas ih sreću u svojim lokalnim radnjama u svim delovima zemlje.“

Fraj kaže da se imigranti naseljavaju svugde gde god da ima posla. Ima ih puno. Kako se procenjuje, 35 miliona uključujući 10 miliona ilegalnih imigranata:

”1970. godine medju na svakih 20 Amerikanaca bilo je manje od jednog imigranta. 35 godina kasnije jedan od osam Amerikanaca je imigrant i njihov broj raste.“

Prema rečima Stivena Kamarote, direktora Istraživačkog centra za imigracione studije, broj ljudi koji dolaze u zemlju je samo deo razloga što je imigracija vruće pitanje za Amerikance. On kaže da su sudeći po statistikama, nedavno pristigli imigranti manje obrazovani od rodjenih Amerikanaca. Medjutim, niži stepen obrazovanja znači i veći nivo siromaštva. I, dok imigranti čine 16 posto populacije kao celine, Stiven Kamarota kaže da oni čine četvrtinu onih koji žive u siromaštvu u Sjedinjenim Državama zbog čega se oslanjaju na programe državne pomoći. Medjutim, Kamarota ističe da većina imigranata radi:

”Oni koji su rodjeni u inostrastvu češće će tragati za poslom od onih koji su rodjeni ovde. Verovatnije je da familije rodjenih u inostranstvu imaju nekog radnika u porodici nego familije rodjenih u Americi. Priroda modernog socijalnog sistema je često takva da pomaže radnicima sa malom zaradom koji imaju decu. Zaključak je da ti ljudi rade i istovremeno predstavljaju znatni trošak za poreske obveznike.“

Savezne države i lokalne uprave plaćaju najveći deo tih troškova, jer su odgovorne za čitav niz programa za imigrante. Kao direktor programa za projekat imigracione politike u Nacionalnoj konferenciji državnih zakonodavnih tela, En Morsi istražuje imigraciona pitanja za državne i lokalne zakonodavce:

”Savezne države i lokalne uprave obezbedjuju 93 posto finansija za obrazovanje. Države se udružuju sa federalnom vladom i obezbedjuju zdravstvenu zaštitu. Države takodje obezbedjuje programe ishrane i obučavanja za posao. Kako imigraciona populacija raste ona može da ima veliki uticaj na programe pojedinih država.“

Stoga je možda razumljivo što savezne države ne čekaju da Kongres usvoji imigracionu reformu. Zakonodavna tela 42 od pedeset saveznih država trenutno razmatraju preko 300 zakonskih predloga koji se tiču imigranata. Radi se o nizu pitanja - od programa ishrane i zdravstvene zaštite za imigrante do sprečavanja trgovine ljudima i zaštite imigranata od prevara. Te mere bi možda mogle da posluže i kao model članovima Kongresa.

XS
SM
MD
LG