To je toliko velika brojka da stručnjaci kažu da bi trebalo da predstavlja jasno upozorenje dnevnim listovima, TV mrežama i ostalim tradicionalnim izvorima informisanja.
Rastući broj Amerikanaca koji se okreću internetu kako bi saznali šta ima novo u svetu, u saglasnosti je sa rastućim brojem porodica koje u svojim domaćinstvima imaju broadband internet. Pre četiri godine, samo 10 odsto odraslih Amerikanaca imalo je pristup brzom internetu kod svoje kuće; danas je to slučaj sa 37 procenata. Džon Horigan, koji radi na projektu Pju internet i američki život, u organizaciji Centra za istraživanje «Pju», tvrdi da je razlog zbog koga korisnici broadband interneta češće koriste globalnu mrežu nego korisnici koji imaju dial-up vezu, to što je broadband jednostavno - brži.
«Naša istraživanja postojano pokazuju da ljudi koji imaju brzi Internet tokom prosečnog dana provode više vremena onlajn nego oni koji nemaju stalnu brzu vezu sa globalnom mrežom. Želeli smo da vidimo kakva će situacija biti ako se fokusiramo na praćenje vesti.»
Istraživači centra «Pju» otkrili su da je takozvanim dinamičnim broadband korisnicima, onima koji rade nešto on-lajn bar četiri puta dnevno – Internet vodeći izvor vesti. Čak 71 odsto njih kaže da se informiše na internetu. Horigan smatra da je saznanje o tome šta se dešava u svetu, postalo još jedan razlog za te ljude da se okrenu internetu.
«Kako ljudi stiču iskustvo na internetu, kako ga sve više koriste u svim oblastima svog života, bilo da se radi o dobijanju informacija o zdravstvenom osiguranju ili kontaktu sa porodicom i prijateljima… kako ljudi sve više zavise od interneta, sve više stvari obavljaju onlajn, pa se tako i informišu o vestima.»
Horigan upozorava da bi tradicionalni izvori informisanja trebalo da obrate pažnju na ovaj trend, jer vesti na internetu čitaju mahom ljudi u svojim 20-im i 30-im godinama života. Studije pokazuju da Amerikance, što su stariji, sve više zanimaju trenutni događaji. Međutim, kako kaže Horigan, za razliku do svojih roditelja, oni rođeni tokom 70-ih, 80-ih i 90-ih godina 20. veka, možda neće svoju rastuću želju za vestima zadovoljavati kupovinom sve većeg broja novina.
«Oni neće steći naviku u svojim 20-im ili 30-im da se informišu tako što će se pretplatiti na novine ili tako što će gledati televiziju. Njihova navika biće da se prikače na Internet, tako da što su stariji, sve su manje šanse da će te osobe plaćati pretplatu na lokalne novine ili pratiti vesti na nacionalnoj televiziji.»
Neki dnevni listovi već su se udružili sa raznim Internet provajderima kako bi njihove glavne vesti bile na Internet stranicama tih provajdera. To su ujedno i linkovi za vebsajtove tih novina. Džon Horigan smatra da to novo partnerstvo podstiče trend informisanja putem interneta, a istovremeno čini da dnevni listovi ostanu relevantni.