Linkovi

Skup u austrijskom parlamentu: Zapadnom Balkanu mesto u EU


U austrijskom parlamentu u ponedeljak je počeo dvodnevni sastanak predsednika odbora za spoljnu politiku parlamenata država članica Evropske unije (EU), država kandidata za članstvo i zemalja Zapadnog Balkana.

Šef delegacije Komisije EU u Beču, ambasador Kristijan Falkovski, na početku zasedanja podvukao je rešenost Unije da pruži evropsku perspektivu zapadnom Balkanu. On je naglasio da su bezbednost i saradnja sa tim regionom prioritet EU.

Falkovski je dodao da se region zapadnog Balkana nalazi na raskrsnici, te da EU ima važnu ulogu u podsticanju tog dela Evrope da ide stazom reformi i mira. Prema njegovim rečima 2006. je ključna godina, kako za budućnost državne zajednice Srbije i Crne Gore, tako i za Kosovo.

Što se tiče Kosova on je podvukao da to pitanje predstavlja izazov za region i za medjunarodnu zajednicu. koja mora da se spremi za sve moguće posledice po region.

Govoreći o Srbiji i Crnoj Gori, Falkovski je naglasio da je jedan od najvažnijih preduslova za približavanje EU puna saradnja sa Haškim tribunalom. Podvukao je da je neizbežno izručenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Po pitanju daljeg širenja EU on je objasnio da je važno analizirati moć apsorpcije EU, kao i da Unija mora biti dosledna u zahtevima za ispunjavanje preduslova od zemalja koje bi trebalo da joj pristupe, kako bi sačuvala svoj kredibilitet. Poručivši da će EU nastaviti da od kandidata za prijem da traži ispunjavanje strožijih kriterijuma, on je najavio da će, što se tiče Zapadnog Balkana, Komisija EU krajem godine odlučiti o olakšicama u viznom režimu.

"Bez Balkana evropsko ujedinjenje ostaje nepotpuno", ocenio je predsednik austrijskog parlamenta Andreas Kol u svom pozdravnom govoru. On je pozdravio što su na ovaj skup pozvani i predstavnici skupština zemalja zapadnog Balkana.

"Evropsku perspektivu za zemlje zapadnog Balkana vidim kao važan faktor stabilnosti i time faktor mira. Nadam se da će evropska perspektiva ostati motor reformi", poručio je Kol.

Prvog dana sastanka predsednici parlamentarnih odbora za spoljnu politiku zapadnog Balkana predstavili su svojim kolegama iz EU stanje u njihovim zemljama, kao i napredak na putu ka Uniji.

O stanju u Srbiji govorila je predsednik spoljnopolitičkog odbora Skupštine Srbije Gordana Čomić.

Ona je u svom izlaganju iznela ocenu da zapadni Balkan treba da bude shvaćen kao izazov, a ne kao problem.

"Treba sageldati koliko imamo snage da zatvorimo tužno poglavlje prošlosti regionalnom saradnjom i zajedničkim interesom ljudi na Balkanu. Nadam se da će ovaj skup biti zaključen nastavkom sastanaka sa predstavnicima zapadnog Balkana i za vreme finskog predsedavanja EU", poručila je Čomićeva.

Ona je ocenila da je napredak zemalja zapadnog Balkana na putu ka EU stabilan, ali ujedno i prespor.

"Postoje tri problema kroz koje se Srbija posmatra - saradnja sa Haškim tribunalo,, referendum u Crnoj Gori i budući status Kosova. Mi se nadamo da će ova godina biti godina razjašnjenja ovih problema, i da rešavajući te probleme mozemo da posvetimo veću pažnju putu ka EU, i da se u pomoć Unije brže približimo toj zajednici", objasnila je ona.

Predsednik spoljnopolitičkog odbora Skupštine SCG Ivan Kalezić ocenio je veoma korisnim učešće predstavnika zemalja zapadnog Balkana na skupu EU.

"Pozdravljam organizaciju ovakvih skupova koji daju evropsku perspektivu zemljama zapadnog Balkana, posebno u vreme kada se čuju poruke zatvaranja Unije. Očekujem jasnu poruku za evorpku perspektivu zemalja zapadnog Balkana", naglasio je Kalezić.

U svom obraćanju on je govorio pre svega o predstojećem referendumu u Crnoj Gori.

"Referendum je zakazan, uslovi su postignuti. Na nivou Crne Gore postignut je konsenzus svih političkih faktora, i ne mogu se očekivati negativne konotacije u vezi održavanja izjašnjavanja", objasnio je Kalezić.

Dodao je da "postoji potreba da članice državne zajednice obave razgovore šta posle referenduma i pripreme gradjane na novu situaciju, kako bi gradjani i privedni subjekti imali što manje negativnih posledica".

"Obavestio sam da očekujemo sigurnu pobedu i nezavisnost i da EU treba da se pripremi za realnost sa kojom će se suočiti 22.maja", naglasio je Kalezić.

Predsednik spoljnopolitičkog odbora Skupštine Crne Gore Miodrag Vuković poziv upućen predstavnicima republičkih parlamenata na ovaj skup ocenio je dokatom da Evropa shvata realnost balkanskog prostora i komplikovanost stanja u državnoj zajednici.

"Više nema utemeljenih stavova o potrebi očuvanja državne zajednice. Govori se o Srbiji i Crnoj Gori", kazao je Vuković.

"Referendum je realnost koja će dovesti ili do opstanka državne zajednice ili nove stvarnosti to jest dve suverene države. Komisija EU je apsolutna pripremljena i na novu realnost dve države i ona će proceniti stepen pripremljenost država na putu ka članstvu pojedinačno", objasnio je Vuković.

Inače on je govorio o prednostima samostalne Crne Gore.

"Dosadašnji pregovori sa EU potpuno su afirmisali potpuni kapacitet države članica državne zajednice i obesmišljenost državne zajednice. Pokazalo se da nema tri puta, i da se ne može nastaviti sa pregovorima sa tri tima. Nego dva puta i to dve i sada već samostalne odvojene države", naglasio je on.

U svom govoru Vuković je ukazao na prednosti Crne Gore kao manje zemlje, bez velikih problema.

"Crna Gora je lako adaptivna i može se brzo prilagoditi uslovima koje postavlja Evropa", istakao je on.

Na konferenciji u austrijskom parlamentu nisu učestvovali, kako je to bilo najavljeno, komesar za proširenje EU Oli Ren i komesar za spoljnu politiku Benita Ferero-Valdner. Drugi dan dvodnevnog skupa u austrijskom parlamentu počeće reazgovorom na temu budućnosti Kosova.

Zamenik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o Kosovu Alber Roan obratiće se predsednicima spoljno-političkih odbora parlamenta. On će izneti podatke o toku pregovora, koji treba da se nastave 3.aprila u Beču.

XS
SM
MD
LG