Trenutno, nije vreme od kojeg treba očekivati značajnije pomake Zapadnog Balkana prema željenom članstvu u Evropskoj uniji. Njeni lideri, okupljeni u Briselu, bavili su se protekla dva dana uglavnom unutrašnjim problemima funkcionisanja, ili bolje, nefunkcionisanja evropske asocijacije država.
Nastoji se, u prvom redu, zaključiti posao "kod kuće" a kada su u pitanju evropske perspektive Bakana, evropski zvaničnici se vraćaju na zaključke sa neformalnog sastanka ministara vanjskih poslova u Salcburgu i obećanu evropsku budućnost za Zapadni Balkan. Medjutim, region mora da nauči da živi uz novu kategoriju proširenja- "kapacitet apsorbcije", mogućnost i pravo da članice Unije same prosude o tome kada i u kolikoj meri su sposobne za prijem novih članova evropske "porodice".
Sa druge strane, zavisno od razvoja, ispunjavanja evropskih standarda i provodjenja ukupnih reformi, analiziraće se svaka od država, te će zvanični Brisel, "od slučaja do slučaja" odlučivati o sudbini aplikacija koje dolaze sa Balkana.
U tom se svetlu danas, nakon zaključenja proletnog samita EU, gleda i na budući oblik vanjskih granica Unije- utisak izveštača je da bi se zvaničnici, u situaciji teških i neizvesnih iskušenja poput usporenog ekonomskog rasta, nezaposlenosti, protekcionizma, najradije odrekli obećanja datog Balkanu pre tri godine u Solunu. Kako ih od toga odgovara politička ozbiljnost i komesar za proširenje, Oli Ren, razmatraće se, mada nevoljno, aplikacije balkanskih država, s tim, što će se, kako je više puta jasno najavljeno, tražiti "dlaka u jajetu", i gde god za to bude mogućosti, potezati argument "ograničene mogućosti apsorbcije"...