Državne subvencije poljoprivrednicima nisu nova pojava, ali je to i dalje jedno od gorućih pitanja na medjunarodnim trgovinskim pregovorima.
Državne subvencije poljoprivrednicima postale su važno pitanje na svetskim trgovinskim pregovorima. Industrijski razvijene zemlje daju svojim poljoprivrednicima finansijsku pomoć kako bi im povećale prihode Medjutim, zemlje u razvoju kažu da pomoć poljoprivrednicima u bogatim zemljama veštački smanjuje cene poljoprivrednih proizvoda na svetskim tržištima. Nesuglasice oko umalo da nisu potkopale razgovore na sastanku Svetske trgovinske organizacije, u Dohi, na kojima se raspravljalo o načinima za poboljšanje medjunarodne trgovine. Poljoprivredne subvencije su takodje bile glavni razlog neuspeha razgovora 2003. godine, u meksičkom gradu Kankunu. Nikakav važan sporazum nije postignut ni u Hong Kongu, decembra prošle godine.
Današnji sistem poljoprivrednih subvencija u Americi počeo je 30 tih godina prošlog veka tokom velike depresije. U to vreme, dvadeset pet posto američkog stanovništva živelo je na farmama. Kada su cene počele da padaju farmeri su bili najviše pogodjeni. 1930, Kongres i predsednik Herbert Huver pokušali su da zaštite američka tržišta uvodjenjem poreza na uvoz iz inostranstva. Poljoprivredni proizvodi su takodje bili zaštićeni. Medjutim, to je navelo druge zemlje da uvedu trgovinske barijere, što je zatvorilo tržišta za američku robu i još više pogoršalo situaciju u svetskoj ekonomiji. Tri godine kasnije Kongres i predsednik Franklin Ruzvelt doneli su Zakon o poljoprivrednim subvencijama. Tim i nekim kasnije donetim zakonima uvedene su gotovo sve forme poljoprivrednih subvencija koje su na snazi danas. Medju njima su i nadoknade farmerima da NE sade neke useve, kao i garantovane cene za druge proizvode, zajmovi i programi za kupovinu poljoprivrednih viškova.
Subvencije se ne isplaćuju za sve poljoprivredne proizvode. Medjutim, zakonom je predvidjeno da Sekretarijat za poljoprivredu obezbedjuje subvencije za pšenicu, kukuruz i druge žitarice koji se koriste za ishranu domaćih životinja. Sekretarijat je takodje obavezan da subvencioniše proizvodnju uljarica, mleka, kikirikija, šećera, meda, vune, duvana i drugih proizvoda. Procenjuje se da će na subvencionisanje poljoprivrede ove godine biti utrošeno izmedju 17 i 20 milijardi dolara. Kritičari tog sistema kažu da on ne pruža tržišno rešenje za cene poljoprivrednih proizvioda jer najveći deo te sume dobija mali broj najvećih poljoprivrednih proizvodjača. Medjutim, sledbenici tog zakona kažu da su subvencije neophodne zato što su cene useva padale u poslednjih 50 godina. Oni takodje primećuju da konkurenti u Evropskoj uniji za sada nisu voljni da smanje velike subvencije koje isplaćuju svojim poljoprivrednicima.