Sjedinjene Države i Iran saopštili su da su voljni da direktno pregovaraju, prvi put od prekida odnosa 1980. godine. Dijalog bi bio strogo ograničen na Irak i ne bi se bavio medjunarodnim nastojanjima da Teheran odustane od svog nuklearnog programa.
Bušov savetnik za nacionalnu bezbednost, Stiven Hedli, izjavio je da Bela kuća ima dug spisak zabrinutosti u vezi sa Iranom, uključujući iranski nuklearni program, postupke prema sopstvenom narodu i iransku umešanost u Iraku.
”Iranska aktivnost u Iraku obezbedjuje humanitarnu pomoć, ali u nekim slučajevima i opremu za teroriste, koji ubijaju Iračane i pripadnike koalicionih snaga. Jasno smo predočili da je to neprihvatljivo.“
Sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, Ali Laridžani, rekao je da je Teheran spreman na direktne razgovore sa Vašingtonom o Iraku. Prema rečima Stivena Hedlija, američki ambasador u Iraku, Zalmaj Kalilzad, ovlašćen je da razgovara sa iranskim funkcionerima, ali samo o Iraku. Hedli je rekao da je u najboljem interesu i Irana i Iraka da imaju dobre odnose, i da je to nešto što moraju sami da izgrade. U okviru revizije politike u oblasti nacionalne bezbednosti predsednik Buš je rekao da bi Iran u budućnosti mogao da predstavlja najveći izazov za Sjedinjene Države. Upitan o tome, Stiven Hedli je rekao kako ima nagoveštaja da Iran počinje da uvažava medjunarodnu zabrinutost ponašanjem Teherana:
”U njihovom rukovodstvu je započela debata, a nadam se i debata izmedju rukovodstva i naroda, o tome da li je sadašnji kurs najbolji za dobrobit zemlje. A do toga je došlo samo zato što su čuli koordinisanu poruku medjunarodne zajednice.“
U svom izveštaju o strategiji za nacionalnu bezbednost predsednik Buš je rekao da diplomatska nastojanja prema Iranu moraju da uspeju ako se želi izbegavanje konfrontacije. On nije izneo kakve bi prirode mogla da bude ta konfrontacija, ali upozorenje je izneto u delu izveštaja kojim se opravdava predsednikova upotreba preventivnih vojnih akcija u cilju osujećivanja ugrožavanja bezbednosti.