Smrt bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića naglo je okončali sudski proces pred sudom UN protiv političara koga su na Zapadu često nazivali «balkanskim kasapinom». Novinar Glasa Amerike, Viktor Morales, razmatra da li Miloševićeva smrt znači da je pravda ostala nezadovoljena.
U toku jedne burne decenije, Slobodan Milošević prkosio je medjunarodnim sankcijama i NATO vazdušnim udarama. Na kraju ga je s vlasti zbacio njegov narod, ali je pre toga u balkanskim ratovima stradalo više od 200.000 ljudi, oko 3 miliona je ostalo bez svojih domova a veći deo bivše Jugoslavije bio ekonomski opustošen.
«Žrtve su izgubile priliku da dobiju satisfakciju, da dobiju odgovarajući završetak, zato što Miloševiću neće biti izrečena presuda zbog njegove uloge u tim dogadjajima»
Ričard Diker, direktor Programa za medjunarodnu pravdu u organizaciji Hjuman Rajts Voč dodaje da je Miloševićeva smrt gubitak i za haški tribunal.
«Sudjenje je trajalo četiri godine i praćeno velikom medijskom pažnjom. Proces je puno koštao, i izostanak presude je zadao ozbiljan udarac tribunalu. Ali ne sme se dozvoliti da to zamagli dostignuća tog suda u proteklih 12 godina u njegovim naporima da donese pravdu posle užasnih zločina u bivšoj Jugoslaviji».
Milošević je prvi bivši šef države koji se pojavio pred medjunarodnim sudom i pretila mu je kazna doživotne robije. Medjutim, mnogi posmatrači, kao što je Džon Hulsman, analitičar fondacije Heritidž u Vašington, smatraju da je Hag bio pogrešno mesto za sudjenje, jer je predaleko od Balkana i Srbije.
«Zbog edukacije srpskog naroda, umesto što mu je sudila gomila anonimnih tehnokratskih sudija za koje niko nikada nije čuo, njemu je trebalo da političko sudjenje organizuje narod regiona. Ovako je on izbegao kaznu, a za sobom ostavio propagandnu bitku koja će se voditi i dalje»
Nina Bang-Jesnen, izvršni direktor Koalicije za medjunarodnu pravdu, medjutim ističe da je Haški sud imao više različitih ciljeva vodeći slučaj protiv Miloševića.
«Prvi je naravno bio da se utvrdi da li je taj čovek počinio zločine za koje se tereti. Ali drugi je bio da se iznesu činjenice o tome šta se dešavalo narodu Balkana. Sudjenje Miloševiću ne može se posmatrati kao obično sudjenje za ubistvo».
Ričard Diker napominje da je Miloševićevo sudjenje mnogim žrtvama i njihovim porodicama dalo priliku da ispričaju o svojim patnjama, a tribunal je tu poruku preneo čitavom svetu.
«Prošli su dani kada su užasni zločini – masovno ubistvo nedužnih civila - mogli da se počine sa apsolutnim imunitetom. Na početku 21. veka, dok se kršenje ljudskih prava i dalje dešava, ipak postoji težnja da se oni najdogovorniji za zločine privedu pred lice pravde.»
Mnogi posmatrači ukazuju da oni koji su se suprotstavili Miloševiću i izručili ga Haškom tribunalu 2001, potvrdjuju da je potrebno da se Srbija pridruži Zapadu i usvoji njegove principe.