Tri godine nakon Amerikancima predvodjene invazije, Irak i dalje dominira američkom politikom. Nedavne ankete o javnom mnjenju pokazuju da Amerikanci gube strpljenje prema nastojanjima u Iraku, što komplikuje pokušaje predsednika Buša da generiše podršku u zemlji za taj rat.
Snage Amerikancima predvodjene koalicije su relativno brzo postigle pobedu nad režimom Sadama Huseina. Medjutim, postizanje stabilnog mira u zemlji pokazalo se daleko težim. Tokom protekle godine, novi broj američkih žrtava uz svakodnevne snimke nasilja i haosa umanjile su domaću podršku za ratna nastojanja i način na koji predsednik Buš rukovodi politikom prema Iraku. Karlin Bouman prati javno mnjenje u vašingtonskom institutu American Enterprise:
”Mislim da je razlog tome to što su mnogi Amerikanci veoma uznemireni kad su naši vojnici izloženi opasnostima i žele da znaju kakve su predsednikove namere. Takodje žele da veruju da se te namere sprovode efikasno.“
Posle tesne pobede na izborima 2004.godine, predsednik Buš je ima teškoće da zadrži podršku javnosti, delimično i zbog visokih cena goriva u Americi i veoma kritikovanog vladinog odgovora na razorni uragan Katrina. Medjutim, politički analitičar Stjuart Rotenberg navodi da je zabrinutost javnosti zbog Iraka i dalje u srži predsednikovih političkih problema:
”U suštini, to je umanjilo verodostojnost Džordža Buša, podstaklo pitanja o njegovom rukovodjenju i najviše doprinelo njegovim političkim problemima u zemlji.“
Nekoliko nedavnih anketa pokazalo je da se javnost sada protivi ratu, ne veruje da je to nastojanje bilo vredno cene i strahuje da Irak srlja u gradjanski rat. Svestan tih sumnji predsednik Buš je lansirao novi niz govora širom zemlje u nadi da će podstaći domaću podršku.
”Popravljamo ono što nije funkcionisalo. Nastavićemo da uvodimo promene po potrebi kako bismo ispunili cilj da ta zemlja postane sposobna da se održi, odbrani i zaštiti, i postane snažni saveznik u ratu protiv terorizma.“
Predsednikovi republikanski sledbenici se nadaju da će se situacija u Iraku smiriti pre predstojećih kongresnih izbora u novembru. Demokrate pak očekuju da che osvojiti veći broj mesta na tim izborima, delimično zbog nezadovoljstva javnosti oko nastojanja u Iraku. Medjutim, kao stranka, demokrate su i dalje podeljenih gledišta po pitanju Iraka i jedna glasna manjina u toj stranci zahteva brzo povlačenje. Kongresmen iz Pensilvanije Džon Murta je u početku podržavao rat. Sada želi da američke trupe napuste Irak.
“Javnost je bila daleko ispred administracije i Kongresa. Ona želi da ova stvar bude rešena, želi promenu smera.“
Medjutim, ankete pokazuju da mnogi Amerikanci ne veruju da bi demokrate znatno drugačije rukovodile situacijom u Iraku. Političari iz obe stranke sada vide predstojeće izbore kao referendum o načinu na koji predsednik Buš rukovodi tom situacijom.