O reagovanju američkih medija na smrt Slobodana Miloševića, budućoj saradnji Beograda sa Haškim sudom i pregovorima o konačnom statusu Kosova razgovarali smo sa profesorom na Univerzitetu države Merilend i stručnjakom za Balkan, Džonom Lempijem. Razgovor je vodio naš kolega, Branko Mikašinović.
Lempi: Američki mediji su različito reagovali na vest o Miloševićevoj smrti. Jedan deo medija osvrnuo se na sumnjivi Miloševićev nacionalizam i njegovu težnju da sve potčini ličnim političkim ambicijama i opstanku na vlasti, a drugi ga je okarakterisao kao tvrdog nacionalistu, odgovornog za ratove i krvoproliće u bivšoj Jugoslaviji. Time je, verujem, dato relativno izbalansirano izveštvanje u američkim medijama o čoveku koji je bio primarni podstrekač ratova koji su usledeli posle raspada Jugoslavije.
Glas Amerike: Kako očekujete da će se od sada Srbija suočavati sa pitanjem saradnje sa Haškim sudom, odnosima sa Crnom Gorom i Kosovom?
Lempi: Srbija se nakon sahrane Miloševića mora vratiti obavezi izručenja Ratka Mladića Haškom tribunalu i ispuniti tu saradnju, što bi joj bilo od velike pomoći na drugim političkim planovima. Daleko me manje brine situacija sa Crnom Gorom i referendumom. Eventualna nezavisnost Crne Gore znatno bi lakše pala Srbiji nego Crnoj Gori, koja je u teškoj ekonomksoj situaciji, dok je dve trećine gradjana Srbije, prema nekim anketama, spremno da prihvati njeno odvajanje. Što se tiče pregovora o konačnom statusu Kosova, američka administracija je željna da se to pitanje reši što pre, mada je izbor generala Čekua za premijera Kosova izazvao inicijalnu zabrinutost, zbog njegove ranije čvrstorukaške politike i nespremnosti na kompromis. Ja sam se iz nedavne posete Beogradu vratio ubedjen da je Srbija spremna da pregovara na osnovu izveštaja koji je Kai Ejde podneo Ujedinjenim nacijama, ali da insistira na suvernitetu nad Kosovom. U tom izveštaju, izmedju ostalog, predvidja se nastavljanje vojnog prisustva medjunarodne zajednice kako bi se garantovala zaštita Srba i drugih manjina, kao i verskih objekata. Što je još važnije predvidja se i imenovanje visokog komesara odgovornog za medjunacionalne odnose, slično kao u Bosni i Hercegovini. Mislim da to dosta govori o nameri medjunarodne zajednice da ispuni standarde i zaštiti manjine.
Glas Amerike: EU je nagovestila da jedine teritorijalne promene na Balkanu mogu da budu vezane za pitanja statusa Kosova i državnih odnosa izmedju Srbije i Crne Gore. Šta mislite o tome?
Lempi: To saopštenje ne bi trebalo protumačiti jednostrano. Reč je o uslovnoj nezavisnosti, što bi obe strane trebalo da aktivno razmotre. Takodje ne verujem da bi trebalo nametnuti rešenje za Kosovo, jer verujem da će obe strane vremenom postići zadovoljavajuće kompromisno rešenje, što bi bilo u najboljem interesu svih strana.
Glas Amerike: List ”Fajnenšel Tajms” je objavio da su Rusija i Kina saglasne da Kosovo bude nezavisno?
Lempi: Želim da ponovo naglasim da nema podrške bezuslovnoj nezavisnosti, već uslovnoj, o čemu se govori i u izveštaju Kai Ejdena Ujedinjenim nacijama. Možda je u Srbiji vladala iluzija da će joj Rusija pružiti podršku u vezi sa Kosovom. U mojim knjigama o Srbiji i njenoj istoriji, tokom protekla dva veka, ukazivao sam da Rusija nije mnogo pomagala Srbiji u presudnim momentima, a sada, u svetlu situacije u Gruziji i drugde, ta zemlja prihvata nezavisnost Kosova da bi zaštitila sopstvene interese. Ali ponavljam, Rusija podržava uslovnu nezavisnost. Želim medjutim da naglasim da će se problemi na pregovorima javiti u rešavanju specifičnih detalja.