Predsednik Buš je pokrenuo novu kampanju pridobijanja podrške za rat u Iraku u, kako se izrazio, «teškom trenutku». Novinarka Glasa Amerike Pola Vulfson izveštava iz Bele kuće da predsednik traži od Amerikanaca da ne gledaju samo slike nasilja koje pristižu iz Iraka, nego da imaju u vidu i napredak koji se postiže u toj zemlji.
Predsednik je rekao da je situacija u Iraku i dalje napeta i da će rad koji predstoji biti težak. Ipak, dodao je da je ulog veliki i zatražio od Amerikanaca da budu strpljivi.
«Teroristi gube na bojnom polju, tako da pokušavaju da vode rat preko slika koje svakodnevno vidimo na televiziji i u novinama. Nadaju se da će uspeti da nas pokolebaju i primoraju na povlačenje. Ali to im neće uspeti.»
Predsednik je rekao da je eksplozija koja se dogodila 22. prošlog meseca u šiitskoj džamiji u Samari mogla da izazove građanski rat. On je istakao da su irački lideri, narod i snage bezbednosti bili na testu, ali da su pokazali rešenost da krenu napred. U prvom u seriji govora povezanih sa trogodišnjicom invazije na Irak, Buš je rekao da su Iračani naučili da jedini put ka miru vodi kroz jedinstvo i da je to lekcija koja mora da se ima na umu dok vođe različitih političkih partija pokušavaju da formiraju novu vladu posle eksplozije u Samari.
«Irački lideri znaju da ovo nije poslednji put kada će od njih biti traženo da ostanu združeni pred gnusnim terorističkim napadom. Irački lideri znaju da moraju da ostave po strani svoja razmimoilaženja i prevaziđu političke, verske i sektaške podele i formiraju vladu jedinstva koja će da stekne poverenje i veru svih Iračana.»
Predsednik je rekao da se iračka policija i vojska takođe zalažu za raznovrsnost i pokušavaju da regrutuju više sunita. Istakao je i da je obuka pojačana i pohvalio iračke snage bezbednosti koje su nastojale da suzbiju nasilje i kontrolišu gnev posle napada na džamiju.
«U nedeljama posle eksplozije, iračke snage bezbednosti su dobro obavljale posao. Od samog početka, iračke snage su shvatile da će zemlja, ukoliko se ne očuva nacionalno jedinstvo, da potone u anarhiju.»
Predsednik je priznao da sve iračke jedinice nisu imale isti učinak, ali je izrazio uverenje da će Irak u budućnosti biti u stanju da podmiri sopstvene bezbednosne potrebe. On je ukazao da jedan od najvećih problema sa kojima su suočene i koalicione i iračke trupe, predstavljaju eksplozivne naprave koje koriste teroristi i pobunjenici – koje mogu da se aktiviraju sa bezbedne udaljenosti. Američki predsednik je rekao da su neke od tih naprava sa najvećom snagom, napravljene u Iranu.
«Takve akcije, zajedno sa podrškom koju Iran pruža teroristima i pokušajima da se domogne nuklearnog oružja, sve više izoluju Iran i Amerika će nastaviti da okuplja svet da se suprotstavi ovoj opasnosti.»
Nova serija govora je počela u trenutku veoma niskih ocena načina na koji predsednik obavlja svoj posao uopšte, a posebno njegove iračke politike. Međutim, u univerzitetskoj sali u kojoj je održao ovaj prvi govor, nije bilo kritičara. Publika je bila sastavljena od članova privatne organizacije koja je vrlo prijateljski nastrojena prema Beloj kući: Zadužbine za odbranu demokratija.