Linkovi

Mediš: Ključna pitanja u vezi sa Kosovom su decentralizacija i ekonomska obnova


Funkcioner Saveta za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Klintona, Mark Mediš, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem kaže da bi Priština i Beograd u pregvorima o statusu najpre trebalo da se usresrede na definisanje zajedničkih interesa većinskog i manjinskog stanovništva, kao što su ekonomski prosperitet i politički stabilno i bezbedno okruženje.

MEDIŠ: Dva ključna, praktična pitanja u vezi sa Kosovom u ovom momentu su decentralizacija, odnosno definisanje i poboljašnje položaja manjina i samouprave i ekonomska obnova. Unapredjenje položaja manjina i ekonomski progres su medjusobno povezani. Decentralizacija na Kosovu, ili bilo gde drugde, nije ostvariva ukoliko ekonomski problemi nisu rešeni. Takodje je od presudne važnosti da se srpskom narodu pruže i ostvare uveravanja da će njegovi verski objekti, istorijski spomenici, imovina i privreda biti zaštičeni. Znači, mora se stvoriti atmosfera poverenja dve zajednice, ne samo radi bezbednog života, već i radi ekonomskog napretka.

GLAS AMERIKE: Kontakt grupa nagoveštava mogućnost tretiranja pitanja Kosova kao “jedinstvenog slučaja”. Šta to praktično znači?

MEDIŠ: Svaki teritorijalni spor na svetu je jedinstven i rešava se na osnovu lokalnih specifičnosti i okolnosti. Kosovski problem nije jedini teritorijalni spor na svetu. Imate slične slučajeve u Nagorno Karabahu, u zapadnoj Sahari i drugde. Nemoguće je primeniti isti obrazac za rešavanje svih tih problema. Usredsredjenost medjunarodne zajednice na ”jedinstvenost slučaja” je jednostavno način da se ukaže da se lokalne specifičnosti moraju uzeti u obzir. Kada to kažem, moram reći i da ukazati da medjunarodna zajednica nastoji da pitanje budućeg statusa Kosova odloži do rešavanja praktičnih pitanja, kao što su decentralizacija i ekonomija. Redosled rešavanja problema je takodje veoma važan. Kako su pregovori počeli širokim spektrom tehničkih pitanja, očekujem da ćemo narednih meseci, nakon njihovog rešavanja, početi da ulazimo u fazu političke debate.

GLAS AMERIKE: Da li bi moglo da se nadje neko rešenje izmedju veoma visokog stepena autonomije, koji nude Srbi, i nezavisnosti, koju traže Albanci?

MEDIŠ: Za takvo rešenje će biti potrebno vreme. Ekstremni stavovi će se postepeno ublažavati. Drugim rečima, obe strane će morati da uoče šta je “de-facto”, a šta “de-jure” situacija na Kosovu. Za sada je važno usredsrediti se na realnost na terenu, na bezbednost i na funkcionalnost institucija. Koji su to zajednički interesi većinskog i manjinskog stanovništva na kojima treba poraditi? Evo početnih: obe strane želi da žive u ekonomskom prosperitetu i u politički stabilnom i bezbednom okruženju.

GLAS AMERIKE: Da li je moguće da Srbi i kosovski Albanci ne postignu saglasnost o budućem statusu Kosova i da li bi medjunarodna zajednica mogla da nametne to rešenje?

MEDIŠ: U idealnom svetu, najproduktivniji način da se dođe do rešenja je da se dve strane angažuju u direktnim pregovorima. Medjutim, kao rezultat nepoverenja i nedavnih istorijskih dogadjaja, takva mogućnost za sada ne postoji. To, ustvari, nije neobično kada je reč o teritorijalnim sporovima i konfliktima. Kao rezlutat toga imate pregovore koje nadrzire medjunarodna zajednica, a “nadzornici” neće ignorisati situaciju, jer žele da se dođe do rešenja rešenje. Da li je, kako neki smatraju, medjunarodna zajednica već donela odluku o budućem statusu Kosova? O tome ima raznih interpretacija, ali jedan od faktora, koji će biti važan u formulisanju budućeg statusa, biće konstruktivnost i kreativnost pregovaračkih strana, kao i stepen njihove odogovornosti i doprinosa svojoj i budućnosti Kosova. Ukoliko se to ne dogodi, ne bi me iznenadilo da medjunarodna zajednice nametne rešenje.

XS
SM
MD
LG