Predsednik Buš je prvi, 2004, izneo ideju o Fondu za demokratiju. Generalni sekretar Kofi Anan je prošle godine preuzeo taj zadatak i svetski lideri su podržali ceo kncept na jubilarnom samitu Svetske organizacije.
Fond je počeo rad , zatvorenim sastankom Savetodavnog odbora od 17 članova, koji treba da pripremi uputstva za rad i preporuči načine finansiranja. Fond za demokratiju deluje drugačije od programa pomoći za razvoj tako što neće nametati nekoj zemlji program, nego će prihvatati predloge te zemlje. Fond počinje rad sa početnim budžetom od 32 miliona dolara, koji su gotovo u celini obezbedile tri zemlje - Sjedinjene Države, Indija i Australija, dok je Vlada Katara obećala još 8 miliona dolara. Američki ambasador u Ujedinjenim nacijama, Džon Bolton, posle jučerašnjeg sastanka, izjavio je da je fond retka prilika da se iznova započnu programi koji donose opipljive rezultate u unapređivanju demokratije.
«U Ujedinjenim nacijama imamo mnogo sastanaka, pišemo mnogo dokumenata, radimo brojna istraživanja u Ujedinjenim nacijama. Voleli bismo da vidimo praktične, opipljive, konkretne rezultate, koji su više od sastanaka i papira i analiza. Prema tome, to je ono što ćemo i da sugerišemo u toku dalje razrade ovog projekta. To je nešto što mislimo da bi moglo da ima uticaj u realnom svetu i za Sjedinjene Države uspeh ovog fonda ima visok prioritet.»
Ambasador Nemačke u Ujedinjenim nacijama, Ginter Plojger, kaže da se njegova vlada nada da će ovaj fond doneti opipljive rezultate brže od klasičnih programa pomoći.
«Očekujemo da fond brzo dejstvuje i izađe sa konkretnim projektima koji će omogućiti promene na terenu. Voleli bismo da vidimo konkretne projekte koji mogu brzo da se primene.»
Ambasador Benina Simon Idohu, takođe član ovog odbora, kaže da je ohrabrujuće to što bi Fond za demokratiju mogao da pomogne i u decentralizaciji moći, što je nazvao «velikim nacionalnim projektom» njegove zapadnoafričke zemlje, s ponosom ukazavši na beninske predsedničke izbore održane u nedelju.