Linkovi

Sjedinjene države menjaju svoj program istraživanja svemira


Bez mnogo pompe i sa smanjenim budžetom, Sjedinjene države menjaju svoj program istraživanja svemira u pokušaju da ponovo pošalju čoveka na Mesec do 2020. godine, a, možda i na Mars.

Maja 1961. predsednik Džon Kenedi je svojim govorom izmedio tok istorije čovečanstva.

«Pre isteka ove decenije naš cilj je da spustimo čoveka na Mesec i vratimo ga bezbedno na Zemlju.»

U julu 1969. Nil Armstrong je postao prvi čovek koji je kročio na drugo svemirsko telo.

«Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki korak za čovečanstvo.»

35 godina kasnije, u januaru 2004, predsednik Džordž Buš mladji najavio je novu viziju u istraživanju svemira.

«Izgradićemo nove letelice koje će poneti čoveka u svemir, da bismo uspostavili bazu na Mesecu i uputili se ka udaljenijim svetovima.»

Mada zasenjena ratom u Iraku i borbom protiv terorizma, vizija predsednika Buša je tiho postala pokretačka snaga u transformaciji američkog programa istraživanja svemira. Centralnio mesto u toj viziji ima povratak čoveka na Mesec, kaže Pol Spudis, stručnjak sa univerziteta Džons Hopkins, u Merilendu, koji je bio član savetovadne predsedničke komisije za istraživanje svemira.

«Kako stičemo sve više iskustva na Mesecu, počećemo da koristimo i materijale koje tamo nadjemo da bismo proizveli nove stvari, a kada ste to jednom učinili, već ste napravili korak ka prekidanju pupčane vrpce sa Zemljom».

Da bi se ostvarila vizija predsednika Buša potrebno je u fazama postići pet ciljeva. Prvi je, osposobiti za let šatlove. Drugi je dovršavanje svemirske stanice, koristeći šatlove za dopremanje uredjaja i opreme.

«Treći je proizvesti novu letelicu za ljudske posade. To bi nam omogućilo da krenemo dalje od Zemljine orbite ka Mesecu, Marsu i drugim planetama. Četvrti korak je povratak na Mesec - radi naučnih istraživanja i saznanja kako da ono što je potrebno dobijemo na Mesecu. Poslednji korak je misija kao Marsu.»

Ostvarenje te vizije je zadatak Američke agencije za istraživanje svemira - NASE, čiji direktor je Majkl Grifin.

«Dovršiti svemirsku stanicu, povući satlove do 2010, preći sa šatlova na novu letelicu, koja bi mogla da obavi nove zadatke - mislim da smo u stanju da to postignemo.»

Medjutim, kongresmen Mark Judal, iz Kolorada, je medju onima koji su sumnjičavi.

«Mislim da mnogi u Kongresu, iz obe političke stranke, misle da tražimo od NASE da učini suviše sa suviše malo sredstava.»

Direktor NASE Grifin priznaje da će cena novih misija sa ljudskom posadom oduzeti sredstva drugim programima u okviru njegove agencije.

Medjutim, Pol Spudis je više optimističan.

«NASA dobija preko 16 milijardi dolara godišnje. To je puno novca. Zavisno od toga kako pristupe tom problemu i kako počnu da ga ostvaruju mislim da je to ipak dosta novca za povratak na Mesec. Misija će svakako zahtevati smele inovacije, i maštovito upravljanje, ali je izvodljiva. Ako to ne bude slučaj onda svemirski program nema budućnost, jer više novca neće dobiti.»

Ako nas nova vizija predsednika Buša vrati na Mesec do 2020, biće to pola veka od kako nas je vizija predsednika Kenedija dovela do džinovskog koraka za čovečanstvo.

Povezani članci

XS
SM
MD
LG