U poslednjih osam decenija milioni ljudi u Sjedinjenim Državama februar obeležavaju kao mesec istorije Amerikanaca afričkog porekla. Ta godišnja tradicija upravo je okončana obnavljanjem debatom o tome da li je ova, nesumnjivo svetla američka tradicija - nadživela svoj korisni efekat.
Mesec istorije afro-Amerikanaca je prilika da se ljudi sete i proslave pozitivna dostignuća američkih crnaca. Medju njima su ljudi poput doktora Martina Lutera Kinga, lidera ne-nasilnog pokreta protiv rasne segregacije iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, kao i Frederika Daglasa koji se borio da okonča ropstvo u Sjedinjenim Državama 1850-tih i 1860-tih. Ova godišnja tradicija sećanja na doprinos afro-Amerikanaca svojoj naciji počela je pre 80 godina kada je istoričar i profesor Karter Vudson 1926. godine zasnovao, kako se tada zvala “Nedelju istorije crnaca“. Greg Kar, profesor afro-američkih studija na Univerzitetu Hauard u Vašingtonu, kaže da je Vudson posvetio svoj život očuvanju crnačkog života, istorije i kulture.
”Vudson je 1926. godine rekao da bi studije crnačke istorije trebalo da proučavaju ulogu crnaca u istorji, jer su - kako kaže - crnci deo svetske istorije. 1943. godine Vudson je istakao da bi Nedelja istorije crnaca trebalo da bude nedelja kad slavimo naša dotadašnja godišnja dostignuća, šireći tako saznanja o istoriji crnaca. Danas je to skoro sasvim suprotno“, kaže profesor Kar.
Sada je proslava crnačke istorije produžena na mesec. Tradicija se rodila iz verovanja da Afroamerikanci treba da zauzmu svoje pravo mesto u američkom društvu i da ljudi svih rasa treba da nauče o doprinosu crnaca američkoj istoroji. Medjutim, mnogi ljudi, uključujući i neke crnce, sada dovode u pitanje relevantnost Meseca crnačke istorije. Među njima je i dobitnik Oskara, čuveni glumac Morgan Friman. On je u jednom TV intervjuu rekao da nema potrebe da se zasebno obeležava crnačka istorija. Neki drugi istaknuti crnci su saglasni sa Frimenovim njegovim komentarima. Oni kažu da je istorija afro-Amerikanaca dovoljno obuhvaćena redovnim diskusijama i studijama američke istorije tokom čitave godine. Sendi Belami, izvršni direktor Redžinald Luis Muzeja afro-Američke istorije u Baltimoru nije, međutim, takvog mišljenja. Ona kaže da čak i danas neki američki udžbenici istorije nemaju mnogo sadržaja o crnačkoj istoriji:
”Ne možemo biti marginalizovani, niti svedeni na fusnote američke istorije. Afroamerikaci moraju biti deo čitavog sadržaja“, kaže Sendi Belami.
Medjutim, na drugoj strani se čuju argumenti da ljudi ne bi trebalo da razdvajaju dostignuća crnaca u Americi, već da bi ona trebalo da budu integrisana u američku istoriju. To pokušava i Loni Banč, direktor Smitsonian Muzeja afričko američke istorije ovde u Vašingtonu. Taj muzej će biti izrgradjen kraj Vašingtonovog spomenika i blizu drugim poznatim Smitsonian muzejima. Banč kaže da će ovaj muzej pomoći da edukacija o crnačkoj istoriji traje čitave godine. Medjutim, on smatra da bi svejedno trebalo održavati proslave tokom Meseca istorije afro- Amerikanaca.
”Mislim da je pred nama izazov da tu proslavu iskoristimo da razumemo dvosmislenost prošlosti, da razumemo ropstvo i koliko je važno za sve nas u ovoj zemlji to da li su naše porodice ovde stigle 1820. godine, 1920. ili pre dvadeset minuta.“
Ljudi na obe strane debate o obeležavanju Meseca istorije Afroamerikanaca kažu da bez obzira na to da li je godišnja tradicija relevantna ili ne, važno je ispuniti san Kartera Vudsona o važnosti ideje da ljudi znaju o svojoj rasi i njenim doprinosima civilizaciji.