Linkovi

Šta znači biti Evropljanin? Da li se to postaje, radja ili oseća?


Sva ta pitanja, po svemu sudeći, još uvek čekaju na odgovor, dok se evropska asocijacija država bori, sa jedne strane, da identitet Evropljana bude opšte prihvaćen iznutra, a sa druge strane, da od imigraciji ne traži samo pretnju vlastitoj stabilnosti, već poticaj "evropeizmu".

Različitost je, bez obzira koliko problema izazivala, ključna karakteristika Unije država koje spaja jednostavan princip- bolji i bezbedniji život. Što su veći evropski gradovi u pitanju, više je naglašena evropska, dakle, dimenzija raznolikosti. Berlin je, sa više od 3 miliona stanovnika jedan od primera za to - U samom gradu postoji nekoliko različitih programa prilagodjavanja imigranata, koji se, gotovo po pravilu, kada je reč o obrazovanju dece, susreću sa sličnim problemima:

Marina Kadner: Druga generacija dece koja su rodjena u Nemačoj, još uvek imaju problema sa nemačkim jezikom. A jezik je baza bilo kakvog obrazovanja".

Sem školskog obrazovanja, neke od škola u Berlinu su otvorile vrata i za dečiji teatar gde se postavljaju predstave koja za temu imaju- imigraciju. Najkrupniji primer je reka imigranata koja je bežeći pred Hitlerovim režimom, naseljavala Ameriku i ostatak Novog sveta.

Kako prevazići razlike i razvit dijalog- pedagozi u Bolonji kažu- stripovima. Zato dizajniraju stripove koji su razumljivvi svima, bez obzira da li mogu čitati ili ne, a koji se bave ključnim problemima - diskriminacijom, nasiljem i netolerancijom.

Andrea Markesini: Sve je počelo istraživanjem grupe eksperata. Onda smo zaposlili ekipu pisaca i umetnika, koji su napravili ukupno pet stripova koje smo priredili na tri jezika- italijanskom, francuskom i španskom. Za nas je važno da mladima približzimo opšte vrednosti koje postoje u različitim religijama i sistemima.

U Evropskoj komisiji podržavaju brojne projekte približavanja kultura, što bi trebalo olakšati imigrantima bolan proces prilagodjavanja...

Potpredsednik Evropske komisije, Franko Fratini: Imigracijom se treba baviti na pravi način- to je neophodnost, ali ne samo to, reč je i o moralnoj obavezi. Mnogi od stanovnika Evropskih država, oni sami, njihovi roditelji ili roditeji nihovih roditelja, znaju šta to znači biti imigrant. Pomislite samo na sve one Italijane koji su otišli put Kanade ili Amerike, bez ičega, sem kartonskog kofera, u potrazi za srećom i bogatstvom. I mnogi od njih su to i našli. I to se nije dršavalo stolećima pre, već prije 60-70 godina. Ne smemo zaboraviti da smo 1900. svi mi Evropljani bili imigranti i kako danas možemo da zatvorimo vrata?"

Sve to sa zajedničkom idejom "evropeizma". Medjutim, šta je sa već postojećim stanovnicima prostora koji se zove Evropska unija? Da li se oni osećaju Evropljanima?

-"Želio bih da Evropa dobije ustav, kao i da nove članice imaju više samopouzdanja. - "Na to smo čekali godinama"
-"Želela bih da Evropa u suštini ostane ovakva kakva je, sa kulturnim različitostima, ali bih želela da vidim snažan osećaj evropskog identiteta".
-"Sada ih je 25 i ne znam kako da funkcionišu".
-"Treba se boriti protiv gladi i razlika izmedju bede i bogatstva"
-"Bez fundalizma bilo kave vrste, u smislu vlasti, religije ili kulture".
-"To znači da se treba osloboditi stereotipa.
- "Moraju se koncentrisati na svarne probleme- nezaposlenosti i terorizam".
-" Evropa, to je budućnost. Sve što nam treba, to je ljubav".


XS
SM
MD
LG