Linkovi

Da li je američki sistem zdravstvenog osiguranja najbolji ili najskuplji na svetu?


Sjedinjene Države troše na zdravstveno osiguranje više od bilo koje druge zemlje na svetu i ti troškovi nastavljaju da rastu.

Zvanični podaci pokazuju da su troškovi zdravstvenog osiguranja 2004. godine dostigli 1900 milijardi dolara, što predstavlja 16 odsto američkog bruto nacionalnog proizvoda. Džozef Kuinlan, šef strategije tržišta u Benk of Amerika u Njujorku, kaže da rastući troškovi zdravstvenog osiguranja utiču kako na američka domaćinstva tako i na privredu i državne službe.

«Većina Amerikanaca dobija zdravstveno osiguranje od svog poslodavca. Ali ne svi. Velike kompanije plaćaju zaposlenima osnovno zdravstveno osiguranje. Medjutim, sve više i više američkih radnika, troši više novca iz svog džepa kako bi pokrili svoje zdravstvene troškove. Osim toga, 45 miliona Amerikanaca je bez ikakvog zdravstvenog osiguranja».

Sjedinjene Države troše više novca po osobi na zdravstveno osiguranje nego bilo koja druga zemlja na svetu, oko 5300 dolara godišnje. Poredjenja radi, Švajcarska troši 3500 dolara po osobi godišnje, Japan oko 2000, dok Turska troši svega 446 dolara. Kolin Grogan , profesor zdravstva i politike na univerzitetu u Čikagu, kaže da je osnovni razlog za visoku cenu američkog zdravstvenog osiguranja taj što su medicinske usluge, materjal , tehnologija i lekovi mnogo skuplji nego u drugim industrijalizovanim zemljama.

» Mogli biste da pomislite da smo po cenama najbliži Kanadi, ali su one kod nas tri puta veće. Iznosi koje plaćamo, stvarne cene procedura i usluga , tri puta su veće nego u Kanadi».

Kolin Grogan kaže da vlade u drugim zemljama imaju mnogo veću ulogu u finansiranju zdravstvene zaštite i njihovi gradjani imaju obavezu da za to plaćaju kroz poreze. Za uzvrat, skoro svi su pokriveni nacionalnim zdravstvenim osiguranjem. Sjedinjene Države imaju slične sisteme, zvane Mediker i Medikejd, ali samo za starije gradjane i one sa niskim primanjima. Zaposleni Amerikanci obično su pokriveni privatnim osiguranjem koje plaća poslodavac. Pojavila se ideja da bi privatizovanjem osiguranja mogla da se podstakne konkurencija na tržištu i smanje cene, medjutim, analitičari kažu da bi se dogodilo suprotno. Neki analitičari okrivljuju lekare, koji su najčešće plaćeni za pojedinačne usluge i zato imaju interes da izvode veliki broj procedura. Medjutim, lekari, kao što je Džej Levin, akušer iz Virdžinije, kažu da su primorani da primenjuju veći broj preventivnih procedura kako bi se zaštitili od mogućih tužbi za pogrešno lečenje, koje su mnogo češće u Sjedinjenim Državama nego u drugim zemljama. Doktor Levin kaže da je osiguranje koje lekari plaćaju da bi se zaštitili od mogućih kazni za pogrešno lečenje sve skuplje i da to za uzvrat povećava cenu zdravstvenih usluga.

«Mi plaćamo strahovito visoke iznose za osiguranje od pogrešnog lečenja. I to je oko petina ukupnih prihoda. Kada sam ja otvorio praksu 1985. godine , to je koštalo oko 30 hiljada dolara godišnje. I dalje mislim da je to ogromna suma, ali danas je ona blizu 100 hiljada dolara godišnje».

Levin kaže da upotreba skupih novih tehnologija za bolju i bržu dijagnozu i lečenje bolesti takodje povećavaju cenu zdravstvenog osiguranja. Zagovornici američkog sistema navode da Amerikanci možda plaćaju najviše, ali da oni imaju pristup najboljim i najbržim zdravstvenim uslugama na svetu. Medjutim, neki analitičari to nazivaju mitom. Oni kažu da podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj pokazuju da Sjedinjene Države imaju manje bolničkih kreveta i lekara po osobi , nego na primer Francuska, Australija, Italija ili Austrija. Ipak, napori za reformu su propali, uključujući i inicajative predsednika Harija Trumana i Bila Klintona. Plan predsednika Buša predvidja otvaranje specijalnih štednih računa za zdravstvene potrebe, koji bi nosili poreske olakšice za pojedince i porodice i naterao ih da se ponašaju odgovornije prema svojim zdravstvenim potrebama. Ali moćni zdravstveni lobiji i sumnjičavost Amerikanaca prema, kako to mnogi vide, socijalizovanoj medicini verovatno će znatno otežati radikalni preokret u sistemu. Medjutim, sve skuplja zdravstvena zaštita za američku privredu, vladu i porodice, verovatno će učiniti neke promene neminovnim.

XS
SM
MD
LG