Bosna i Hercegovina, nevoljnim učešćem u istrazi Saveta Evrope o umešanosti u aferu tajnih logora američke Centralne obaveštajne agencije i nezakonitog zatvaranja i transporta zarobljenika, dovela se u situaciju da generalni sekretar Saveta Evrope, Teri Dejvis, danas uperi prstom u pravcu Sarajeva.
Zvono na uzbunu je trebalo zazvoniti kada je istražitelj Veća Evrope, Dik Marti, krajem januara ove godine pomenuo Bosnu i Hercegovinu u svome privremenom izveštaju kao jednu od zemalja koja bi mogla biti umešana u neki vid narušavanja ljudskih prava i Evropske konvencije o ljudskim pravima. On je tada ukazao na vrlo jasno dokumentovan slučaj otmice šest lica, uprkos odluci najviše sudske instace o njihovom oslobadjanju.
Drugi put se zvono moralo oglasiti kada je generalni sekretar Veća Evrope, Teri Dejvis, uputio pismo na adrese vlada svih 46 članica Veća Evrope, tražeći od njih podatke o slučajevima kršenja ljudskih prava, aktivnosti stranih obaveštajnih agencija na tajnom zatočavanju i transportu lica osumnjičenih za terorizam, te umešanosti domaćih lica i službi u taj posao. Ako je takvih slučajeva i bilo, da li su s tim u vezi poduzete istrage , pitao je generalni sekretar Veća Evrope vlade, od kojih je dobio više-manje, opširne odgovore. U odgovorima na pitanja je kasnilo par država, medju kojima i BiH, odgovorajući, doslovno, u posljednjem trenutku.
Sada, medjutim, kada su odgovori analizirani, Teri Dejvis sa žalošću konstatuje da zvanično Sarajevo, propustivši priliku da pomene čak i od ranije poznati slučaj šest lica, dakle, uopštenim odgovorima ili, jednostavno, ostavljenim praznim kolonama rezervisanim za objašnjenja, daje za pravo optužbama da je BiH imala ili ima udela u kršenju Evropske konvencije o ljudskim pravima. Time se daje i materijal za ozbiljnu istragu o tajnoj saradnji sa stranim obaveštajnim službama, koja za rezultat ima nelegalno zatočavanje i transport zatočenika.
Zato se u izveštaju naglašava - od BiH će se, od četiri postavljena pitanja, tražiti dodatna pojašnjenja na tri, dok je četvrto, koje pita o umešanosti državnih zvaničnika u nelegalne radnje, jednostavno preskočeno i na njega će se zahtijevati pun i detaljan odgovor. Na pitanja su loše odgovarale i vlasti u Njemačkoj, Italiji, Makedoniji, dok su odgovori poljskih vlasti okarakterisani u Veću Evrope kao " nedovoljni i razočaravajući" s obzirom da se ta zemlja pominjala koa jedna od destinacija tajnih logora i letova u organizaciji američkih obavještajaca. Generalni sekretar Veća Evrope zaključuje da njegov izveštaj nije kraj, već početka procesa- istraga će se nastaviti, a u njenom fokusu će biti "sumnjive" države, gde se, na vrhu liste, našla Bosna i Hercegovina.