Naučnici u Američkoj svemirskoj agenciji – NASI, kažu da se masivan ledeni prekrivač na Grenlandu topi mnogo većom brzinom nego što se do sada verovalo i upozoravaju da bi to moglo da ima nesagledive posledice po celu planetu.
Naučnici NASE koji prate kretanje lednika pomoću satelita u Zemljinoj orbiti, smatraju da se ledeni prekrivač na Grenlandu otapa dva puta brže nego što su očekivali. Erik Rignot, stručnjak za lednike, kaže da na južnom delu Grenlanda lednici ulivaju u more sve brže.
«Najbrži lednici kreću se brzinom od 14 metara na dan. Ako stojite pored lednika možete da primetite kako se kreće.»
Stručnjaci NASE objašnjavaju da, kako se zbog visoke temperature otapa površinski sloj lednika, voda prolazi kroz pukotine u ledu i odvaja dno lednika od stena na kojima se nalazi, što ubrzava kretanje lednika ka moru. Količina vode koju Atlantski okean dobija sa Grenlanda se udvostručila tokom poslednjih pet godina. Naučnici tvrde da globalno zagrevanje dovodi do podizanja nivoa svetskih okeana i mora za oko dva i po centimetra svakih deset godina. Ledeni prekrivač na Grenlandu sadrži dovoljno vode da bi se nivo svetskih mora podigao za gotovo osam metara. To bi moglo da potraje vekovima, ali ukoliko temperature nastave da rastu postoji verovatnoća da će se i desiti.
Daleko od Grenlanda, na istočnoj obali Sjedinjenih država, jedno malo ostrvo već trpi posledice podizanja nivoa voda. Ostrvo Smit naseljeno je pre 300 godina, a mnogi od njegovih stanovnika su potomci prvobitnih naseljenika. Način života je tradiconalan - ima malo automobila i nema policije, ali je neraskidivo vezan za vodu. Stanovnici kažu da sada često zatiču svoja dvorišta pod vodom, a naučnici tvrde da njihovo ostrvo tone brzinom od pola centimetra godišnje. Za pola veka to iznosi pola metra, a ostrvo je samo 61 centimetar iznad površine vode. Ukoliko globalno zagrevanje uzrokuje da ledeni prekrivač na Grenlandu nastavi da se otapa sadašnjom brzinom, izgleda da će se ostrvo Smit i mnoga druga slična mesta uskoro naći pod vodom.