Merenja temperature tokom proteklih sto godina pokazuju da se naša planeta zagreva, a najugledniji naučnici koji se bave klimatskim promenama, slažu se da će se taj trend povećati u narednih sto godina.
2001.godine, komisija o klimatskim promenama pri Ujedinjenim nacijama razmotrila je objavljene rezultate kompjuterskih modela i zaključila da bi se do kraja ovog veka, prosečne temperature mogle povećati za čak 5,8 stepeni Celzijusa.
”Znamo da jaki toplotni talasi ubijaju ljude, kao što znamo da ih ubija ekstremna hladnoća.“
Antoni MekMajkl je direktor Nacionalnog centra za epidemiologiju i populaciju na australijskom nacionalnom univerzitetu u Kamberi i ko-autor nove studije o vezi izmedju klimatskih promena i ljudskog zdravlja:
”Znamo da je veliki broj infektivnih bolesti, posebno onih koje šire komarci osetljiv na temperaturu, vlažnost i padavine. Takodje znamo da će se, kako se zemlja zagreva, menjati promena godišnjih doba pa će populacija sve češće biti izložena ekstremnim vremenskim uslovima.“
....što bi, kako kaže MekMajkl, moglo dovesti do snažnijih ciklona, oluja, poplava i suša. Sve to ima posledice po ljudsko zdravlje. MekMajkl ističe da je uticaj dužih toplotnih talasa već primećen na brojnim mestima. On navodi primere, Aljaske, Kanade i Australije i neobično visok broj smrtnih slučajeva u Zapadnoj Evropi, uzrokovan toplotnim talasom 2003. godine. Prema istorijskim podacima toplotni talasi su zahvatali zemlju jednom u četiri veka. Medjutim, meteorolozi navode da bi do 2050. godine taj trend mogao da se ponavlja svake 4 godine, ukoliko se taj trend nastavi. MekMajkl upozorava da je zabrinjavajuće povećanje u korelaciji sa sve višim temperaturma i pojavom infektivnih bolesti:
”Te bolesti obuhvataju malariju u Africi, zapaljenje mozga koje šire krpelji u Švedskoj, koleru u Bangladešu. One se javljaju zbog promene temperature priobalnih voda. Tu su zatim i slučajevi trovanja hranom severno od Aljaske, bakterijama iz zaraženih ostriga koje veoma reaguju na temperaturu.“
Naučnici iz brojnih disciplina počeli su saradnju o klimatskim pitanjima kako bi predvideli, na primer, kretanje malarije u toplijem delu svetu. MekMajkl ističe da gasovi staklene bašte oslabljuju svetske sisteme za održanje života i veruje da je veće obrazovanje javnosti, podrška zajednice i planiranje, posebno medju najsiromašnijim i najranjivijim zajednicama, od suštinske važnosti za osujećenje efekata po zdravlje pre no što bude suviše kasno.