Neki američki zakonodavci i obrazovni radnici apeluju za promenu američke imigracione politike.
Oni tvrde da su tekuća pravila toliko restriktivna i da obeshrabruju talentovane ljude iz zemalja širom sveta da dolaze u Sjedinjene Države da studiraju, podučavaju i rade. Isti zakonodavci se brinu da će mnogi od tih imigranata stoga otići u druge zemlje i time umanjiti sposobnost Sjedinjenih Država da se takmiče na mnogim planovima.
Sjedinjene Države su zemlja koju su osnovali i održavaju imigranti. Medjutim, neki stručnjaci brinu da bi sve oštriji imigracioni zakoni, nakon 11. septembra 2001. mogli da ograniče priliv visoko kvalifikovanih ljudi u ovu zemlju. Oni kažu da postoji potreba za obimnom reformom tih zakona kako bi imigracija još jednom postala pozitivna sila u američkoj konkurentnosti. Majkl Greko, predsednik Udruženja američkih pravnika i sam imigrant, kaže da tekući sistem ne izlazi u susret potrebama zemlje:
”Naši zakoni i stav prema imigraciji su gotovo šizofrenični. U izvesnim periodima otvarali smo vrata naše zemlje praktično bez granica, ali u drugim smo sumanuto pokušavali da izgradimo zidove - pravne i fizičke. Naši današnji zakoni su odraz te konfuzije.“
Učesnici u diskusijama o američkoj imigracionoj politici navode da ima mnogo primera da talentovani studenti ne dobijaju vize zbog preterano restriktivnih zakona i politike. Oni upozoravaju da to ozbiljno ugrožavakonkurentnost Sjedinjenih Državau svetskoj ekonomiji. Stručnjaci bacaju krivicu na nekoliko faktora, uključujući realne i preuveličane teškoće u dobijanju studentskih viza, sve veće troškove obrazovanja u Americi, regrutovanje imigranata od strane drugih zemalja u kojima se govori engleski i rasprostranjeno uverenje u inostranstvu da je stranim studentima teže da udju u Sjedinjene Države. Bil Vulf, predsednik Nacionalne akademije za inžinjering, kaže da su tokom proteklog veka, imigranti dali neke od najvažnijih doprinosa nauci i inžinjerstvu u Sjedinjenim Državama i da je to i dalje od vitalne važnosti.
”Izmedju 1990. i 2004. godine više od trećine Nobelovih nagrada dodeljenih Amerikancima dobili su američki državljani rodjeni u inostranstvu. Jasno je da smo dobijali najbolje i najbistrije ljude iz zemalja širom sveta i da smo prosperirali zbog toga. Ti novi Amerikanci potrebni su nam još više sada, kada druge zemlje postaju tehnološki sposobnije i ugledaju se na američki model u traganju za prosperitetom.“
Pored smanjenog upisa stranih studenata na univerzitetima, broj stranih radnika sa specijalizovanim kvalifikacijama takodje pada. Stručnjaci kažu da su bezbednost i prosperitet rezultat balansa izmedju sprečavanja ulaza u zemlju onima koji bi da nanesu štetu i otvaranja vrata onima koji su korisni. Oni ističu da bi, uz izvesne pametne promene američke politike, Sjedinjene Države mogle da postignu i jedno i drugo.