Pritisnute sve višim cenama fosilnih goriva i novim naučnim dokazima o ozbiljnim posledicama globalnog zagrevanja, mnoge zemlje se ponovo okreću nuklearnoj energiji.
U narednih pet godina više od dvadeset nuklearnih elektrana trebalo bi da bude podignuto u Kanadi, Kini, nekoliko evropskih zemalja, Indiji, Iranu, Pakistanu, Rusiji i Južnoafričkoj republici. Sjedinjene Države i Velika Britanija, takodje pripremaju planove za izgradnju možda čak 15 nuklearki. Većina planiranih reaktora je starog tipa, sa vodom pod pritiskom, ali neke kompanije u Kini, Francuskoj i Južnoafričkoj republici rade na izgradnji četvrte generacije takozvanih reaktora sa ”nuklearnim šljunkom,“ nazvanih tako jer je nuklearno gorivo u obliku oblutaka, prečnika oko 6 santimetara. Umesto vode, ovi reaktori koriste za hladjenje neki inertni ili poluinertni gas - helijum, azot ili ugljen dioksid - a za kontrolisanje nuklearne reakcije pirolitički grafit. Vreli gas ne apsorbuju radioaktivne čestice tako da može direktno da pokreće turbinu za okretanje generatora. Kada napusti turbinu vreli gas može da se koristi za razne hemijske procese, zagrevanje, pa čak i za pokretanje drugih toplotnih motora. Najvažnije je, medjutim, to da su reaktori sa vrelim gasovima prilično bezbedni jer imaju proces koji po prirodi ne može da se otme kontroli. Kritičari, medjutim, ističu da je potrošeno gorivo iz ovakvih reaktora teže skladištiti nego ono iz klasičnih.