Ambasador SCG u Vašingtonu Ivan Vujačić, analitičar balkanskih pitanja Elez Biberaj i američki analitičari Ros Džonson i Brenda Li Pirson izneli su danas različite poglede na rešavanje kosovskog pitanja, na panel raspravi u Vudro Vilson Centru. Stavove američke administracije prenela je Rozmari Di Karlo, zamenica pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju. Kao glavni govornik, ambasador Vujačić je istakao da je, umesto brzih rešenja i prejudiciranja ishoda kosovskog statusa, potrebno koncentrisati se na sam proces, i postepeno rešavanje realnih problema u regionu.
Vujačić:Kosovo da ostane deo Srbije
Ambasador SCG u Vašingtonu Ivan Vujačić ponovio je poziciju Beograda da Kosovo treba da ostane deo Srbije, čiji je teritorijalni integritet zagarantovan medjunarodnim pravom.
On je rekao da vlada i narod Srbije žale zbog dogadjaja na Kosovu tokom 90-ih godina, ali da je za razliku od represivnog Miloševićevog režima, današnja demokratski izabrana vlada u Beogradu u potpunosti predana zaštiti ljudskih prava.
Vujačić je podvukao da su, posle odustanja medjunarodne zajednice od politike «standardi pre statusa», standardi dospeli u drugi plan, i pozvao se na statistike koje govore o etničkom čišćenju i progonu Srba, nedostatku elementarnih sloboda i uništenju verskih spomenika. «Da nema KFOR-a na Kosovu danas ne bi više bilo Srba i ne bi bilo srpskih manastira» - naglasio je ambasador SCG.
«Mi stoga želimo jedan verodostojan proces koji će rešiti pitanja u okviru standarda pre pitanja konačnog statusa. Ovde je u pitanju kredibilitet medjunarodne zajednice i Zapada. Ako za pet ili šest godina, bude važio ovakav opis situacije, kako možemo govoriti o «brzom rešenju» tih problema? Moramo imati dogovore o decentralizaciji, bezbednosti, imovinskim pravima i institucije sa dovoljnim kredibilitetom koje će se postarati da se ti standardi ispunjavaju.» istakao je ambasador Vujačić i zaključio da je za Albance u pitanju njihova nezavisnost, a za Srbe – opstanak.
Rozmari di Karlo: Rešenje do kraja godine
Zamenica pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Rozmari di Karlo izjavila je da je administracija ohrabrena početkom direktnih pregovora dve strane u Beču. Ona je zatim podsetila da je na ministarskom sastanku Kontakt grupe krajem januara postignuta saglasnost da je potrebno uložiti sve napore da se u toku ove godine pregovorima dodje do rešenja.
«Ne mislimo da nam vreme u ovom procesu ide u prilog. Nema sumnje da će rešenje do koga se stigne pregovorima, prihvatljivo za obe strane pomoći da se ubrza put svih u regiji ka EU I NATO-u. Ali da bi se to postiglo lideri i u Beogradu i Prištini moraće da pokažu političku hrabrost i viziju da bi se prilagodili realističnim predlozima, i moraju da pripreme svoje stanovništvo na kompromise. Naše je gledište da je politika iz 90-ih godina u srcu problema. Današnji lideri u Beogradu nisu odgovorni za prošlost, ali su oni odgovorni za sadašnjost i budućnost» istakla je Di Karlo.
Ona je zatim navela šta smatra da je neophodno da bi se kosovsko pitanje na zadovoljavjući način rešilo do kraja godine.
«Potrebno je da postoji trajan konstruktivni dijalog na svim stranama. Moramo da vidimo da se standardi primenjuju mnogo bržim tempom. Potrebno je da se kosovski Srbi uključe u proces i da se čuje njihov glas. Evropa i SAD moraju da se obavežu da će pružati podršku i da jasno stave na znanje da su vrata EU otvorena kada se ispune svi uslovi za to.»
Biberaj: Delimična rešenja neće biti uspešna
Analitičar za balkanska pitanja Elez Biberaj rekao je da su s obzirom na široki jaz koji razdvaja dve strane i burnu istoriju srpsko-albanskih odnosa, prema njegovom mišljenju šanse da Beograd i Priština sami postignu kompromis o pitanju konačnog statusa ravne nuli, i da zato medjunarodna zajednica mora da bude spremna da nametne rešenje.
On je naglasio da je kosovsko društvo, mirnim prihvatanjem izručenja Haškom tribunalu svog lidera Ramuša Haradinaja, a zatim i efikasnim izborom naslednika predsednika Ibrahima Rugove bez zaoštravanja situacije, pokazalo veliku političku zrelost. Medjutim, da bi Kosovo postalo stabilno, demokratsko i samoodrživo ono mora da dobije sva prava i obaveze jedne suverene zemlje, smatra Biberaj.
«Delimična rešenja neće uspeti. Postoji potreba za jasnom odlukom. Davanje Kosovu pune nezavisnosti i stolice u UN predstalvja jedino stabilno i održivo rešenje. To je apsolutno ključno ako medjunarodna zajednica želi napredak i Kosova i Srbije ka stabilnosti. Ako bi se u ovoj fazi Albancima uskratila aspiracija ka nezavisnosti, po mom mišljenju, posledice bi mogle biti mnogo ozbiljnije po mom mišljenju nego da se Kosovu odmah da nezavisnost.» rekao je Biberaj i ocenio da nezavisnost ne bi ni u kom pogledu destabilizovala region.
Analitičar Vudro Vilson Centra, Ros Džonson, rekao je da je iz niza praktičnih razloga jasno da je razdvajanje Srbije i Kosova neminovnost, i da se može očekivati nastanak nove male države na Balkanu ograničenog suvereniteta, uz nadzor medjunarodne zajednice. On je medjutim sugerisao da bi bilo poželjno ponovo razmotriti status Severne Mitrovice i eventualno «prekrajanje» granice da bi se uzela u obzir realnost sa terena, ali je postavio pitanje da li bi takva podela bila u interesu ostalih Srba u pokrajini.
Stručnjak za Balkan Brenda Li Pirson istakla je da bi pravi rizik 2006 bilo postizanje neodredjenog i neprimenljivog tehničkog sporazuma kojim bi se prekinula nadležnosti sa medjunarodne zajednice na kosovske vlasti.
Učesnici panela posebno su razmotrili pitanje mogućeg presedana koji bi postavila kosovka nezavisnost. Ambasador Vujačić je ukazao na opasnosnost takvog presedana dok je analitičar Elez Biberaj istakao da je kosovski slučaj zbog specifične istorije srpsko-albanskog konflikta jedinstven, a ne univerzalan. Predstavnica Stejt Departmenta Rozmari di Karlo takodje je ocenila da je Kosovo specijalna slučaj posmatran u svetlu nasilnog raspada Jugoslavije i višegodišnjeg prisustva i angažovanja medjunarodne administracije.