Ekonomisti očekuju da će ekonomski rast da se poveća u mnogim delovima sveta u 2006. godini , više nego što se predvidjalo pre nekoliko meseci kada su cene nafte skočile na rekordno visoke nivoe.
Većina ekonomista smatra da bi 2006. godina trebalo da bude dobra za glavne svetske ekonomije, sa prognoziranim rastom za ovu i narednu godinu od 3 do 3 ipo procenta. Postoji zabrinutost oko cene nafte i zastoja u snabdevanju, medjutim Najdžel Golt , vodeći američki ekonomista firme Globalni insajt, u Kembridžu, u državi Masačusets, kaže da je snabdevanje trenutno dobro, što znači da bi cene nafte trebalo da ostanu stabilne.
«Očekujemo da povećane količine stignu iz zemalja članica OPEK-a, kako bi tržište bilo rasterećeno. Sa tržištem koje je trenutno kruto, imamo rizik od potencijalnog poremećaja, bilo u vezi sa vremenskim ili geopolitičkim prilikama, koji bi mogao da smanji snabdevanje i dovede do skoka cena nafte».
Najdžel Golt i drugi ekonomisti kažu da su iznenadjeni kako dobro su se Sjedinjene Države dobro snašle sa naglim rastom cena benzina kada su uragani Katrina i Rita pogodili Meksički zaliv prošlog septembra , oštetivši naftne izvore i rafinerije u regionu. Sekretarijat za trgovinu saopštio je da je američka ekonomija stabilno rasla po stopi od 4,1 odsto, od jula do septembra. To je nešto niže nego što se prognoziralo pre prirodnih katastrofa. Ekonomista Mark Vintner, iz Vakovija banke u Šarlotu, Severna Karolina, naglašava da su visoke cene nafte loše za potrošače. Ali on takodje navodi da ukoliko cene nafte ponovo budu skočile , negativni efekat na široku potrošnju, koja je glavni pokretač rasta za mnoge ekonomije, mogao bi da bude ublažen prihodima iz drugih oblasti.
«Najdirektniji uticaj od visokih cena energije je taj da uzima novac iz džepova potrošača i ostavlja ih sa manje novca za trošenje na sve drugo. Medjutim, drugi smatraju da visoke cene energije stimulišu investiranje u mašine koje troše manje energije. To takodje potstiče investiranje u istraživanje novih nalazišta nafte i gasa».
Druga velika zabrinutost za ekonomiste je mogućnost izbijanja globalne epidemije ptičijeg gripa. Pre tri godine, pojava Akutnog poremećaja disajnih organa ili SARS-a u Hong Kongu i nekoliko drugih azijskih zemalja, imala je samo privremeni uticaj. Avio-kompanije su imale nagli pad broja putnika u i iz zahvaćenih regiona, ali se turistička industrija, koja je bila teško pogodjena, oporavila na nivo pre pojave SARA-a veoma brzo. Za 2006. godinu, kineska ekonomija , jedna od onih sa najbržim rastom na svetu, očekuje se da će skočiti za dodatnih 10 odsto, dok bi Japan mogao da očekuje solidan rast pokrenut velikom potrošnjom. 15 zemalja Evropske Unije takodje bi trebalo da oseti umereni rast posle godina malog ili nikakvog rasta.
Mark Vintner iz Vakovija banke ne samo što smatra da će američka ekonomija da poraste u 2006. , već takodje prognozira da bi taj rast mogao da traje i narednih nekoliko godina.
«Federalne rezerve uradile su dobar posao održavanja inflacije na niskom nivou, i dogod inflacija ne predstavlja problem, one ne bi trebalo naglo da koče i nastave da podižu kamate».
Ekonomske prognoze za 2006. predvidjaju da će potrošači nastaviti da troše više nego prošle godine na sve, od japanske elektronike do kineske odeće. Ekonomisti takodje predvidjaju da će inflacija ostati pod kontrolom što će održati stabilne kamatne stope.