U novom izveštaju UN se navodi da će ove godine svetska ekonomija zabeležiti rast od nešto više od tri odsto. U izveštaju UN o svetskoj ekonomskoj situaciji i izgledima za 2006 godinu predvidja se da će ekonomije zemalja u razvoju pokazati bolje rezultate od bogatijih, razvijenijih zemalja.
U izveštaju se navodi da je svetska zajednica učinila dosta dobar posao u apsorbovanju posledica prirodnih katastrofa i terorističkih incidenata. Ipak, te posledice su ostavile tragove na globalnu ekonomiju, koja je, kaže se u izveštaju, usporila tempo u poredjenju sa 2004-tom kada je ekonomski rast dostigao istorijski visok nivo od četiri odsto.
Ekonomisti UN kažu da bi ove godine moglo doći do novog povećanja cena nafte, izbijanja pandemije ptičijeg gripa i naglog pada cena privatnih kuća u Evropi i severnoj Americi, što bi moglo da izazove opasnost po održivi mada skromni ekonomski rast. Medjutim, oni kažu da možda najveća opasnost leži u ogromnoj i još uvek rastućoj neravnoteži u domenu globalnih finansija.
U izveštaju se ukazuje da se tekuća američka zaduženost rapidno povećava. Postoji bojazan da bi to tokom vremena moglo da potkopa spremnost stranih investitora da kupuju robu dolare, što bi moglo da dovede do strmoglavog pada vrednosti američke valute i poremećaja stabilnosti globalne ekonomije.
Generalni sekretar Konferencije UN o trgovini i razvoju, Supačai Panitčpakdi, rekao je da vodeće ekonomske zemlje moraju da koordinišu svoju makro-ekonomsku politiku da bi sperčile takav razvoja dogadjaja.
“SAD bi trebalo da stimulišu štednju svojih gradjana. Evropa bi treblao da zadrži niski nivo kamatnih stopa da bi stimulisala potražnju privatnog sektora... U Japanu bi trebalo nastvaiti reformu finansijskog sektora. U Aziji bi zemlje koje imaju višak kapitala trebalo da povećaju stopu društvenih i privatnih investicija. Kina bi trebalo da da poveća široko zasnovanu potrošačku potražnju.”
UN predvidjaju za ovu godinu ekonomski rast of 5,5 odsto u zemljama u razvoju. Najsiromašnije zemlje će registovati ekonomski rast od 6,6 odsto, što bi bila najveća prosečna stopa za proteklih nekoliko decenija.
Supačai kaže da je povećanje cene robe bio glavni faktor u ekonomskom oporavku Afrike. Medjutim, on je upozorio da postoje znaci da cene počinju da opadaju
U izveštaju se navodi da su sve zemlje na severu Afrike, sa izuzetkom Maroka, pokazale značajniji ekonomski rast, kao rezultat profita od intenzivnije prodaje potrošačke robe.