Na pregovorima o budućem statusu SAD će imati centralnu ulogu, ali ne i vodeću, koja će pripasti izaslaniku UN, Martiju Ahtisariju, njegovim kolegama u Ujedinjenim nacijama i Evropskoj uniji. Glavni zadatak američkog izaslanika, bivšeg diplomate Frenka Visnera, biće da radi u prilog očuvanja stabilnosti u regionu i da podstiče obe strane na kompromisno rešenje, kaže u razgovoru sa našim kolegom Brankom Mikašinovićem, direktor Odeljenja za istočnoevropske studije u centru Vudro Vilson, Martin Slecinger. U odgovoru na pitanje kakva bi mogla da bude pobednička, odnosno optimalna strategija Srbije u vezi sa Kosovom, gospodin Slecinger je rekao:
"Govoriti o pobedničkoj strategiji je možda previše optimistično, ali srpska strana ima mogućnost da maksimalno iskoristi svoje pregovaračke adute. Beograd bi trebalo da bude istrajan i odlučan u iznošenju svojih stavova. Ukoliko bi Srbi u bilo kom momentu na pregovorima jednostavno napustili pregovore - što bi bila ogromna strateška greška Beograda - to bi primoralo medjunrodnu zajednicu da nametne rešenje. Srbija će svakako imati koristi od pregovora: ubrzaće svoj ulazak u EU i zadržati neki vid suvereniteta nad Kosovom, pošto će se insistirati na kompromisnom rešenju. Drugo, Srbija bi trebalo da postupi u skladu sa zahtevima medjunarodne zajednice i uhapsi optužene za ratne zločine, što bi bilo od značajne pomoći Beogradu, kako na političkom, tako i, kasnije, na ekonomskom planu. Treće, Srbija bi trebalo da tesno koordiniše svoja nastojanjau vezi sa Kosovom ne samo sa Briselom i Vašingtonom, već i sa susednim zemljama, kao što su Makedonija, Grčka, Bugarska i Albanija, jer bi eventualna nezavisnot Kosova imala regionalne posledice.
GLAS AMERIKE: Šta bi Beograd mogao da učini da bi uticao na Belu kuću, Kongres i nevladine organizacije u SAD?
SLECINGER: Što se tiče uticaja na Belu kuću i Kongres, mislim da bi u nedostatku efektivnih lobirajućih nastojanja Srbije bilo dobro da Beograd uputi izaslanike u Vašington koji bi izneli stavove srpske strane koje bi američki političari mogli da razumeju i prihvate. Ambasada Srbije i Crne Gore obavlja svoj deo posla, ali to nije dovoljno imajući na umu važnost kosovskog pitanja. Srpski emisari bi što češće trebalo da razgovaraju sa ključnim ljudima u Kongresu i u Beloj kući. Što se tiče ovdašnjih nevladinih organizacija, bojim se da su mnoge od njih već formulisale svoje stavove o Kosovu, ali one sada imaju mnogo manji uticaj nego što je to bio slučaj sa prethodnom adminsitracijom predsednika Bila Klintona. Medjutim, i sa njima bi trebalo razgovarati i izneti im stavove srpske strane. Administracija i Kongres uzimaju u obzir ocene nevladinih organizacija, ali će sa više uvažavanja uzeti u obzir stavove koje bi direktno preneli predstavnici Beograda.