Posle izjave evropskog komesara Olija Rena o saradnji Beograda sa Haškim tribunalom, kolega Branko Mikašinović je razgovarao sa savetnikom Komisije za evropsku bezbednost i saradnju u Predstavničkom domu američkog Kongresa, Robertom Hendom i zamolio ga da najpre kaže šta bi Srbija još mogla da učini da bi povećala svoju saradnju.
Hend: Nije samo Evropska unija nezadovoljna saradnjom Beograda sa Haškim sudom, već i SAD. Beograd bi trebalo da nastavi da unapredjuje saradnju, dostavom dokumenata i iskazima svedoka; medjutim sve dok se ne pronadju, uhapse i izruče Ratko Mladić i Radovan Karadžić, saradnja sa Hagom se neće smatrati ispunjenom. Beograd obećava, ali ne ispunjva svoja obećanja. Kao dobar primer bi mogla da posluži saradnja Hrvatske sa Hagom u procesu iznalaženja, hapšenja i izručenja generala Ante Gotovine.
Glas Amerike: Da li postoji mogućnost da Srbija jednostavno ne zna gde je Mladić i da nema kapacitete da ga pronadje i uhapsi?
Hend: Ukoliko Srbija u ovom trenutku nije u stanju da uhvati optužene za ratne zločine, Beograd treba da nastavi da se što aktivnije angažuje, kao što je to bilo slučaj sa Hrvatskom u slučaju Ante Gotovine, koji nije bio u toj zemlji nego u Španiji, ali je Hrvatska saradjivala i pomogla da se on pronadje. Beograd je dodatno opteretio svoju poziciju ranijim negativnim komentarima o saradnji sa Haškim sudom, tako da nam je teško da stvarno ustanovimo da li je iskren, uzimajući u obzir ranije stavove Beograda. Nadajmo se da će Beograd kroz saradnju sa medjunarodnim mirovnim snagama i razmenu informacija, uspeti da uhvati optužene za ratne zločine, mada shvatamo da to nije isključivo odgovornost Beograda, ali se od njega očekuje sva moguća saradnja da bi se priveo kraju taj slučaj, koji je u kranjoj liniji, njegova odgovornost.
Glas Amerike: Da li će nepotpuna saradnja Beograda sa Hagom otežati njegovu poziciju na pregovorima o Kosovu i šta bi mogao da učini da je maksimalno poboljša?
Hend: Nesaradnja da Hagom neće direktno uticati na ishod preogovora o Kosovu. Medjutim, svaka strana dolazi sa nekim opterećenjem; kod Srba je to nesaradnja sa Hagom, kao i mogućnost da se nacionalisti vrate na vlast i destabilizuju region, a kod Albanaca je to neispunjavanje standarda i tretman manjina. Rešenje tih pitanja bi svakako pomoglo jednoj ili drugoj strani da se prikaže u što boljem svetlu na unutašnjem i medjunarodnom planu. Ali, pitanje statusa Kosova će u krajnoj liniji zavistiti od činjeničnog stanja na terenu, kao što je poštovanje prava manjina u pokrajini, a ne toliko od same sposobnosti pregovaračkih timova.
Glas Amerike: Da li se nazire mogućnost nekog kompromisnog rešenja za Kosovo, koje bi zadovoljilo obe strane - i Srbe i Albance?
Hend: Stavovi dve strane su za sada toliko udaljeni da je teško bilo šta prognozirati. Medjutim, bez obzira na konačni status Kosova, najpozitivnija stvar bi bila da se zaštite prava manjina kao i vladavina zakona, što bi poboljšalo životne uslove i Srba i Albanaca na Kosovu. Početne pozicije su sada udaljene, ali kada pregovori krenu, stvari bi mogle da počnu da se razvijaju u drugom pravcu. Medjutim, sve dok se ne postigne napredak u pogledu primene standarda, pozicija kosovskih Albanaca će biti oslabljenja, a kod Srba, Beograd bi trebalo da uočava promene i poboljšanje situacije na terenu, ukoliko do njih dodje, što još nije slučaj. Verujem da će Beograd zauzeti stav koji će biti u najboljem interesu kosovskih Srba, širom Kosova, i da ti ljudi neće biti pioni i nekoj većoj diplomatskoj igri.