U svetlu posete visokog predstavnika EU, Havijera Solane Vašingtonu i razgovora o Zapadnom Balkanu i mogućem usaglašavanju evro-američkog stava o Kosovo, razgovarali smo sa potpredsednikom Američkog saveta za spoljnu politiku, Kajlom Parkerom:
Parker: Poseta visokog aktuelnog pitanja iranskog nuklearnog programa. Ohrabrujuće je videti nastojanja na uspostavljanju jedinstvenijeg stava Vašingtona i Brisela o nizu pitanja, posebno u pogledu energičnije uloge EU prema Kosovu, za šta se i same SAD zauzimaju, jer je, naposletku, reč o delu Evrope i prema tome evropskom problemu.
Glas Amerike: Koliki je uticaj albanskog lobija u Vašingtonu i uticaj zagovornika srpskih interesa i srpskog kokusa u rešavanju kosovskog pitanja?
Parker: Svakako da agencije za odnose sa javnošcu igraju odredjenu ulogu u Vašingtonu. Ni albanski lobi ni oni koji zagovaraju interese Srbije nisu veoma vokalni, mada je albanski lobi vidljiviji i aktivniji. Ono što će uticati na američki stav o Kosovu, i što bi išlo u prilog albanskoj strani, jesu nastojanja na ostvarenju samouprave i nezavisnosti, a u prilog srpskoj strani idu stvarna zabrinutost zbog verskih sloboda, zaštita srpskih svetinja i istorijskih spomenika, i konačno ispunjavanje standarda. Standardi su apsolutno neophodni za decentralizovano i demokratsko Kosovo, bez obriza da li bi dobije visoki stpepen autonomije ili nezavisnost. Ono što će takodje uticati na američki stav jeste činjenica da se Vašington, zbog vojne intervencije SAD na Kosovu, oseća posebno obaveznim da srpska manjina u toj pokrajini bude zaštićena i dobije bezbednosne garantije.
Glas Amerike: Kako ocenjujete imenovanje Frenka Visnera za izaslanika SAD za Kosovo?
Parker: Imenovanje Frenka Visnera je ohrabrujuće. Ambasador Visner ima široko iskustvo na planu medjunarodne diplomatije i u korporativnom svetu. On nema veliko iskustvo na Balkanu, ali to je njegova prednost jer je neopterećen i nepristrasan. On bi stoga mogao da bude neutralan i objekivan posrednik.
Glas Amerike: Da li vidite značaj ili simobličnost u činjenici da pregovori izmedu Srba i Albanaca u Beču krajem ovog meseca počinju diskusijom o decentralizaciji te pokrajine?
Parker: Pitanje decentralizacije je u neku ruku najneutralnija tema, koju obe strane prihvataju, ali na rezličite načine. Mada decentralizacija ide nešto više u prilog srpskoj strani, ona je značajna jer u svetlu insistiranja albanske strane na nezavisnoti, ukazuje na fleksibilnost i mogućnost alternativnih rešenja. Mislim da bi za uspešne pregovore sve opcije trebalo da budu na stolu, uključujući i podelu. Ali, podela bi možda mogla da uspostavi presedan daljeg cepkanja teritorije u svetlu albanskih aspiracija na jugu Srbije.