Posle skandala oko nekada uticajnog lobiste Džeka Ejbremofa, koji je priznao da je kriv po optužbama za podmićivanje vladinih funkcionera i druge finansijske malverzacije, Kongres će se, po svemu sudeći, pozabaviti reformom zakona koji regulišu lobiranje.
Ulica Kej u centru Vašingtona, ponekad se naziva i četvrtom granom vlasti u Americi zbog toga što se u njoj nalaze sedišta najuticajnijih lobističkih firmi. Iznajmljivanje prostorija je skupo, a lobisti su dobro plaćeni. Njihove zarade predstavljaju samo deo od ukupno oko dve milijarde dolara koliko se smatra da lobističke firme obrnu godišnje. Aleks Not iz nevladine organizacije «Centar za integritet vlade», kaže da oni koji plaćaju za usluge lobista očekuje da se njihovo ulaganje dobro isplati.
«Na duži rok to funkcioniše kao kampanja za odnose sa javnošću čak i ako ne dodje do usvajanja novog zakona. Uzmimo na primer, aeronautičku kompaniju Lokid Martin, koja je od 1998. godine potrošila 54 miliona dolara na lobiranje. U medjuvremenu, ta firma je od Sekretarijata za odbranu, izmedju 1998. i 2003. godine dobila ugovore u vrednosti od 94 milijarde dolara - od čega su 74 odsto bili poslovi bez nadmetanja. Prema tome, u odnosu na profit uložena su neznatna sredstva.»
Lobisti zastupaju niz različitih i legitimnih interesa – od vojnih kontraktora, kao što je Lokid Martin, do udruženja nastavnika, pa i pčelara. Lobiste angažuju zbog njihove sposobnosti da uspostave kontakte sa vladinim funkcionerima i da ih ubede da usvoje zakone, dodele poslovne ugovore ili smanje takse ili druge dažbine u korist njihovih klijenata.
Medjutim, lobista Džek Ejbremof je priznao da je podmićivao zakonodavce i vladine funkcionere, u okviru sporazuma sa tužiocima o smanjenju njegove kazne. Fred Verthajmer, predsednik nevladine organizacije «Democracy 21» kaže da ovakvi skandali, s vremena na vreme, izbijaju u Americi.
«Kada se to desi, veoma je važno da ljudi odgovaraju i da se usvoje novi propisi kako bi se takve pojave sprečile. Kada to uradimo - problemi su pod kontrolom. Medjutim, ciklus zatim ponovo počinje. Ljudi pokušavaju da ostvare uticaj i da vide dokle mogu da idu.»
Kongresu je trenutno podneto više predloga od strane članova obe vodeće političke stranke kako bi se sprečili ekscesi koji su izbili na videlo u okviru skandala oko Džeka Ejbremofa. Predložene reforme bi zahtevale blagovremeno objavljivanje podataka o kontaktima lobista sa vladinim funkcionerima, zabranu putovanja kongresmena koja su platili lobisti, i produžavanje roka posle kojeg bivši članovi Kongresa mogu i sami da postanu lobisti. Aleks Not kaže da bi zahtevi o objavljivanju detaljnijih informacija o kontaktima sa lobistima unapredili veb stranicu koju je postavila njegova organizacija u aprilu prošle godine u cilju boljeg nadzora nad lobistima.
«U suštini, mi na našu stranicu stavljamo sve objavljene podatke o lobiranju od 1998. godine kako bi bili dostupni i jasni. Tu se može naći sve o lobiranju vladinih agencija - od sekretarijata za odbranu do botaničke bašte.»
Veb sajt - www.publicintegrity.org - sadrži informacije o stranim organizacijama i kompanijama - od Albanije do Zimbabvea, koje su lobirale američku vladu. Na primer, Savet za razvoj trgovine, sa sedištem u Hongkongu, platio je pet lobističkih firmi u SAD preko pet miliona dolara tokom šestogodišnjeg perioda. Jednu od tih firmi angažovale su i 44 druge kompanije, od američkih farmaceutskih kompanija, do lige profesionalnog američkog fudbala. Pravo kompanija i pojedinaca da lobiraju američku vladu zaštićeno je prvim amandmanom američkog ustava, koji inače štiti slobodu govora i veroispovesti. Činjenica da je Džek Ejbremof zloupotrebio to pravo ne znači će ono biti oduzeto već da će Kongres pokušati da pronadje način da poboljša sistem.