Linkovi

Međunarodna zajednica brine zbog obnavljanja iranskog nuklearnog programa


Medjunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je da, sada kada je ponovo otvorio jedno od svojih nuklearnih postrojenja, Iran namerava da proizvede ograničenu količinu nuklearnog goriva za istraživačke svrhe. Odluka Teherana danas je izazvala žestoke kritike SAD i Evrope.

Sjedinjene Države suu utorak saopštile da iranski potez da ponovo otvori prethodno zapečaćene nuklearne pogone predstavlja «veliku eskalaciju» diplomatskog sukobljavanja u vezi sa nuklearnim namerama te zemlje. Američki zvaničnici kažu da je taj potez podstakao intenzivnu diplomatsku aktivnost među stalnim članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ostalim umešanim stranama.

U usaglašenom saopštenju, i Bela kuća i Državni sekretarijat ukazuju da najnoviji iranski potez predstavlja ozbiljnu eskalaciju spora oko njegovog nuklearnog programa. Navodi se da se Sjedinjene Države konsultuju sa ostalim zainteresovanim vladama u pogledu narednih poteza, među kojima je i mogući zahtev za održavanje vanredne sednice Upravnog odbora Međunarodne agencije za nuklearnu energiju.

Na konferenciji za novinare, portparol Državnog sekretarijata Šon Mekkormak je naveo slična alarmantna saopštenja drugih zainteresovanih strana, među kojima su i vlade ključnih članica Evropske unije koje godinama pokušavaju da pregovaraju o rešenju koje bi umanjilo globalne strepnje u vezi sa iranskim nuklearnim namerama. Mekkormak je rekao da Iran, prkoseći diplomatskim akcijama «evropske trojke» - Britanije, Francuske i Nemačke, kao i paralelnim pokušajima Rusije, sam sebe izoluje i da njegova saopštenja da želi da obogati ograničenu količinu uranijuma radi istraživanja, nisu uverljiva.

«Iranci to nazivaju istraživanjem i razvijanjem. Kažu da je reč o malom programu. Međutim, kada se radi o tehnologiji obogaćivanja, tu nema malih programa koji se tiču Irana. Jer je ono što Iran želi u stvari razvijanje veštine obogaćivanja uranijuma da bi mogao da proizvede fisioni materijal koji bi mu omogućio da napravi nuklearno oružje.»

Portparol Državnog sekretarijata je rekao da Iranci u suštini traže od svetske zajednice da im veruje na reč kada kažu da su im planovi za obogaćivanje ograničeni. Međutim, rekao je Mekkormak, s obzirom na – kako se izrazio - «istoriju obmanjivanja» u vezi sa time i najnoviju seriju «alarmantnih» izjava iranskog predsednika Muhameda Ahmedinedžada, međunarodno poverenje se smanjilo toliko da praktično više i ne postoji. Dodao je da bi bilo neodgovorno kada zainteresovane vlade ne bi razmotrile moguće naredne korake u ovoj situaciji.

Američki zvaničnici kažu da su uvereni da u 35-očlanom Upravnom odboru Međunarodne agencije za atomsku energiju ima dovoljno glasova za podnošenje izveštaja Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija radi mogućeg uvođenja sankcija Iranu. Za sankcije bi bila neophodna podrška svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, a zvaničnici administracije predsednika Buša ne iznose pretpostavke o mogućem rezultatu glasanja. Ipak, hrabri ih kako kažu sve veći konsenzus u pogledu opasnosti koje bi pretile ako se Iran domogne nuklearnih mogućnosti. Proteklih dana, svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, uključujući i Rusiju i Kinu, uputile su Iranu slične poruke, apelujući na Teheran da prestane da preti da će nastaviti nuklernu delatnost i vrati se pregovorima.

Portparol Mekkormak je rekao da je državni sekretar Kondoliza Rajs razgovarala telefonom sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovim, čija je vlada ponudila da obogaćuje uranijum za Iran da bi zadovoljila potrebe Teherana u pogledu nuklearne proizvodnje električne energije.

Britanija ozbiljno zabrinuta zbog iranskog nuklearnog programa

Britanija je saopštila da je iranska odluka da obnovi aktivnosti na obogaćivanju uranijuma izazvala «ozbiljnu zabrinutost», koja bi mogla da pokrene akciju Saveta bezbednosti UN-a. Iz Londona se javio dopisnik Glasa Amerike Majkl Dradž.

Britanski ministar inostranih poslova, Džek Stro, pojavio se pred parlamentom da bi obrazložio zbog čega smatra da je Iran ozbiljno prekršio sporazume o neširenju nuklearnog oružja.

«Sa žaljenjem moram da prenesem da je Medjunarodna agencija za atomsku energiju jutros potvrdila da je Iran otpečatio nuklearna postrojenja, uključujući i fabriku za obogaćivanje uranijuma u Natancu, u nameri da nastavi istraživanje i razvoj nuklearne tehnologije. To podrazumeva i uvodjenje uranijum heksafluorida u centrifuge. To je obogaćivanje uranijuma i zbog toga smo duboko zabrinuti

Stro je rekao da će se sastati sa kolegama iz Francuske i Nemačke, da bi razgovarao o mogućem iznošenju iranskog slučaja pred Savet bezbednosti UN-a, radi eventualnih sankcija.

«Pitanje da li ćemo formalno predati taj slučaj Savetu bezbednosti biće ključna tema mog razgovora sa kolegama iz Evropske unije, sa kojima ću se, nadam se, sastati u narednih nekoliko dana».

Neki stručnjaci kažu da bi Rusija i Kina mogle da stave veto na svaku odluku Saveta bezbednosti protiv Irana. Medjutim, Stro kaže da su njegovi razgovori sa tim zemljama doveli do, kako kaže, «aktivne, iako ograničene podrške» medjunarodnim diplomatskim naporima da se reši problem nuklearnog programa Irana. Stručnjak za neširenje nuklearnog oružja u Medjunarodnom institutu za strateške studije u Londonu, Mark Ficpatrik, očekuje da će koraci protiv Irana biti preduzeti - uz podršku UN-a ili bez nje.

<Ne znam da li bi Rusija i Kina dozvolile Savetu bezbednosti da uvede prave sankcije. A ako one to blokiraju, mislim da će Sjedinjene Države i Evropljani preduzeti korake izvan Saveta bezbednosti. To je suviše značajna pretnja medjunarodnoj bezbednosti da bi mogla da se toleriše>

Iran tvrdi da želi da razvija nuklearnu energiju u civilne svrhe, ali Džek Stro sumnja u tu tvrdnju i naglašava da «nije postojao nijedan valjan razlog da Iran preduzme korak koji je načinio, ako su mu namere zaista miroljubive»

XS
SM
MD
LG