Preliminarne debate su fokusirane na to da li bi sledeći glavni diplomata Ujedinjenih nacija trebalo da bude iz Azije ili istočne Evrope.
Drugi mandat Kofija Anana na položaju generalnog sekretara završava se 31. decembra. Medjutim, izbor za njegovog naslednika već se zahuktava. U nedavnom razgovoru sa novinarima, američki ambasador u Ujedinjenim nacijama Džon Bolton nagovestio je da se Sjedinjene Države nadaju da će ubrzati taj proces.
”Mi se sada fokusiramo na izbor novog generalnog sekretara. Sadašnji generalni sekretar će, nema sumnje, odslužiti svoj mandat do kraja, ali smo mi sugerisali da se razmotri održavanje izbora sredinom godine, recimo tokom juna ili jula, a ne da se čeka do kraja godine.»
Nekoliko kandidata već se prijavilo za mesto generalnog sekretara. Medju favoritima su: zamenik tajlandskog premijera Suragiat Satientaj i mirovni pregovarač iz Šri Lanke Džajanta Danapala. Njihove se kandidature podrobno razmatraju, izmedju ostalog zato što je reč o azijskim diplomatama. Po tradiciji najviši položaj u Ujedinjenim nacijama rotira medju regionima, i sada je red na Aziju. Samo je jedan predstavnik Azije do sada zauzimao taj položaj. Bio je to Burmanac U Tant, čiji je mandat završen 1971.godine. Generalni sekretar Kofi Anan je nedavno rekao da medju članicama Ujedinjenih nacija vlada čvrsto uverenje da bi taj mandat trebalo dodeliti nekome iz Azije.
Još jedan afrički diplomata, sadašnji predsednik Saveta bezbednosti Ogustin Mahiga iz Tanzanije kaže da su se afrički i azijski lideri na prošlogodišnjem sastanku u Džakarti složili da bi trebalo slediti takozvani «princip rotacije». Bivši dugogodišnji generalni podsekretar Brajan Urkuhart je svojevremeno opisao izbor generalnog sekretara kao ”najzamršeniji proces koji je moguće zamisliti, obavijen velom tajne velikih sila.“ U suštini, ta odluka se donosi iza zatvorenih vrata, na konsultacijama pet stalnih članica Saveta bezbednosti - Britanije, Francuske, Sjedinjenih Država, Rusije i Kine. Ime jednog kandidata se zatim predaje Generalnoj skupštini koja treba da ga odobri. I dok su Kina i Rusija nagovestile da se više zalažu za azijskog kandidata, Sjedinjene Države i Britanija su sugerisale da bi potraga za novim sekretarom trebalo da se proširi, možda na istočnu Evropu. Predstavnik misije Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama, Ričard Grenel, kaže da bi naglasak trebalo da bude na pronalaženju dobrog menadžera i reformatora, bez obzira na geografiju:
”Naš cilj je da sledeći generalni sekretar bude od uticaja u Ujedinjenim nacijama, da brine za njihovu reformu i učini tu reformu prioritetom, uspostavi bolji budžetski proces, veću odgovornost kad je u pitanju etika, da ojača komisiju UN-a za ljudska prava... Sva ta pitanja su nam veoma važna i veoma smo zainteresovani da obezbedimo da reforma UN-a bude prioritet za narednog generalnog sekretara i njegov ili njen tim».
Grenel kaže da Sjedinjene Države favorizuju raniji izbor generalnog sekretara kako bi se omogućio period preklapanja, tokom kojeg bi gospodin Anan mogao da brifuje svog naslednika. Druge diplomate medjutim, primećuju da bi to predstavljalo oštri razlaz sa prethodnom praksom i da bi naglasilo Ananov status odlazećeg diplomate. Američki predstavnik nije diskutovao o imenima mogućih kandidata, ali nekoliko diplomata i funkcionera Ujedinjenih nacija kažu da su medju drugima koji se razmatraju i muškarci i žene iz istočne Evrope. Medju njima su bivši poljski predsednik Aleksandar Kvašnjevski i letonska predsednica Vaira Vike Frajberga.