U govoru pred više od 100 predsednika univerziteta u Stejt Departmentu u Vašingtonu, predsednik Buš je izneo inicijativu za učenje stranih jezika, kao što su arapski, kineski, ruski, hindu, farsi, urdi i drugi jezici. Taj program bi koštao 114 miliona dolara, a predsednik ističe da je to način da se Amerikanci upoznaju sa drugim kulturama.
“Učenjem stranog jezika pokazujete zainteresovanost za dotičnu kulturu i narod, i to predstavlja veoma važan način da se nekom pridje i kaže da nam je važan.”
Mnogi predsednici univerziteta, koji su prisustvovali skupu u Vašingtonu, pozdravili su inicijativu, mada su neki ukazali da planiranasredstava nisu dovoljna za tako ambiciozan program. Medjutim, ta inicijativa ide dalje od jednostavne kulturne razmene. Program je poznat kao Nacionalna bezbednosna inicijativa za učenje stranih jezika, a sam predsednik je jasno stavio do znanja da to smatra delom rata protiv terorizma.
“Program je deo strateškog cilja, da se na kratkoročnom planu zemlja zaštiti, a na dugoročnom omogući širenje slobode.”
Posle terorističkih napada 11. septembra 2001, američki funkcioneri su se žalili na nedostatak stručnih znalaca arapskog radi prikupljanja obaveštajnih podatka o Al Kaidi. Predsednik Buš je rekao da se to mora promeniti.
“Potrebni su nam obaveštajni službenici, koji , kada neko kaže nešto na arpskom, farsi ili urdu jeziku, znaju o čemu oni govore.”
Vojni establišment takodje nema dovoljan broj stručnog jezičkog osoblja u Avganistanu i Iraku i koristi lokalne prevodioce.
Džon Harington, prodekan za akademska pitanja na Univerzitetu Džons Hopkins, kaže da se na univerzitetima uočavaju promene u učenju jezika i manji interes za španski i francuski.
“Važnost arapskog je naglo porasla od terorističkih napada 11. septembra. Zainteresovanost za taj jezik se više nego udvostručila. Takodje se pokazuje veliko interesovanje za kineski. ”
Harington je, medjutim, upozorio da je učenje jezika dugotrajan proces, čije koristi neće biti ostvarene preko noći.