Medjutim, brojne žene su takodje nedovoljno plaćene, bez zdravstvene zaštite i adekvatne penzije. Kako ovi problemi utiču na prosečnu američku ženu?
Iako su Sjedinjene Države mešavina različitih kultura i rasa, na osnovu podataka Biroa za popis stanovništva može se steći utisak o opštem profilu prosečne američke žene.
«Bela žena, starosti izmedju 40 i 44 godine, udata, ima u proseku dvoje dece».
Suzan Skenlan je na čelu privatnog Nacionalnog saveta ženskih organizacija , koji uključuje 200 ženskih grupa. Ona kaže da je prosečna američka žena takodje završila srednju školu, ali nije pohadjala koledž, vlasnik je kuće zajedno sa svojim mužem, i radi kako bi pomogla svojoj porodici serdnje klase.
«Da bi mogla da priušti kuću, ima dva automobila, i uključi decu kroz koledž u američko društvo, žena mora da radi».
Dorin Šapata, frizerka iz Merilenda, uklapa se u taj profil.
«Volim da budem prosečna američka žena , zato što teško radim da bih bila gde sam, imam srećnu porodicu, dobar posao i život u Americi».
Elinor Smil je aktivista za ženska prava i osnivač Fondacije «Feministička većina» u Arlingtonu, u Virdžiniji. Ona kaže da tipična američka žena ne samo što radi, već ima i glavnu reč u kući.
»Mislim da je najveća briga organizovati vreme, radeći unutar kuće i van nje. Ipak, mi žene, iako imamo dobre rezultate na poslu, i dalje smo manje plaćene od muškaraca».
Ejvis Džons Diviver iz Instituta za ženska politička istraživanja u Vašingtonu, kaže da je prosečna žena zabrinuta za svoju finansijsku sigurnost.
«One obično rade u sektoru usluga, prodaji i administrativnim poslovima i to one tipove poslova koji nisu dobro plaćeni».
Dorin Šapata kaže da je teško pomiriti finansijske obaveze, posebno zato što mnogi roditelji , kao i ona , plaćaju obrazovanje dece.
«Koledž je skup. Roditelji rade duže, i ipak nema dovoljno novca da sve pokriju».
Prosečna žena često ne može da priušti zdravstveno osiguranje i zabrinuta je da li će imati dovoljno novca za penziju. Mnoge žene koriste vladine programe za decu. Ejvis Džons Diviver kaže da se manjine kao što je afro-američka ne uklapaju u prosečan profil, ali svakako ne zato što su tipične pripadnice manjinskih grupa u boljem položaju.
«One verovatno rade više od jednog posla. Vraćaju se ranije na posao posle porodjaja. Manje ostaju kod kuće nakon što rode dete. U stvari, manjinske žene rade više i teže».
Elinor Smil smatra da će, uprkos teškoćama sa kojima se suočava, prosečna žena verovatno imati sigurniju budućnost kako bude starija.
«Mislim da će biti više nezavisne, da će biti u stanju da vode više računa o sebi i da će imati bezbrižnije penzionerske godine».
Suzan Skenlan iz Nacionalnog saveta ženskih organizacija kaže da će se profil tipične žene promeniti u narednim generacijama. Mnoge od današnjih žena imaju više obrazovanje i udaju se i radjaju decu kasnije. Ipak, one će najverovatnije i dalje u proseku zaradjivati manje od muškaraca. Dorin Šapata se nada da će žene biti birane na više ključnih političkih pozicija u budućnosti.
»Želela bih da vidim ženu na predsedničkom položaju. Verujem da bi to pokazalo ravnopravnost, jer mislim da žene još nisu izjednačene u pravima».
Mnoge američke žene još uvek nastoje da ostvare ravnopravnost, kod kuće i na radnom mestu.