Uslovna nezavisnost Kosova, iako daleko od idealnog, možda je jedino realno rešenje tog pitanja, ocenila je danas grupa američkih stručnjaka za Balkan na skupu u organizaciji Fondacije Heritidž u Vašingtonu. Učesnici panela se medjutim nisu složili u pogledu pitanja eventualne podele kosovske teritorije, niti toga u kojoj meri medjunarodna zajednica treba da utiče na rasplet situacije.
Iako priznaju da je multi-etničnost na Kosovu praktično zamrla, a da standardi na kojima insistira medjunarodna zajednica nisu ispunjeni, vašingtonski stručnjaci veruju da je definisanje budućeg statusa neophodno da bi se pristupilo rešavanju tih problema i uspostavila stabilnost.
ČARLS KAPČAN: Nema sumnje da se od 1999. kosovski Albanci nisu ponašali po svetskim standardima i podvrgli su Srbe diskriminaciji kojoj su sami bili izloženi kad je Milošević počeo da ih steže krajem 1980-ih. To je medjutim reakcija na dešavanja iz 80-ih i rat. To nije izgovor ni opravdanje, ali je deo šireg političkog konteksta. Još je važnije reći pod kojim ćemo uslovima pre videti stabilizaciju, smanjenje mržnje i izostanak krvoprolića. Mislim da je odgovor – nezavisnost, jer će to umiriti albansku zajednicu na Kosovu i omogućiti Srbima koji žive tamo i reše da žive tamo – da ostanu. Vredi pokušati da posle nezavisnosti izgradite ponovo multietničnost, naravno uz dugotrajno prisustvo medjunarodne zajednice, vojske i policije». istakao je Čarls Kapčan, profesor na univerzitetu Džordžtaun.
On je ponovio stav da podela teritorije Kosova treba da ostane opcija na pregovaračkom stolu jer je takvo rešenje jednostavnije za Prištinu od ponovne integracije severnog Kosova.
Podeli Kosova se protivi Medjunarodna krizna grupa, čiji predstavnik, Džon Noris, ističe da se iza zatvorenih vrata medjunarodne zajednice formira konsenzus da je uslovna nezavisnost bez podele Kosova ili njegovog pripajanja drugoj teritoriji jedino moguće rešenje. Sada je vreme da kosovski lideri pokažu zrelost i usredsrede se na detalje pregovora o statusu, umesto što insistiraju na punom suverenitetu. Beograd, pak, treba da prestane da se drži svoje legalističke taktike i analizira medjunarodno pravo i priseti se da Kosovo ne bi bilo tu gde jeste da Srbija godinama nije kršila medjunarodno pravo, kaže Noris. Prema njegovom mišljenju, izbor Frenka Viznera za specijalnog američkog izaslanika u pregovorima, uprkos njegovom relativnom neiskustvu u balkanskim pitanjima, jeste dobar korak koji šalje ispravnu poruku obema stranama jer je reč o energičnom diplomati.
DŽON NORIS: Mislim da će bez mnogo ubedjivanja, malo zastrašivanja, i jasne strateške vizije ove administracije biti teško pogurati Srbe, Albance, Evropljane i Ruse ka zajedničkoj poziciji. Marti Ahtisari je izuzetan pregovarač, ali mislim da će na kraju svega, dok SAD, da tako kažem, ne pritisnu neke ljude govoreći «ovo je željeni ishod i ovo treba da se uradi» – biti teško doći do zadovoljavajućeg završetka čitavog tog procesa»
Džon Halsman iz Heritidž Fondacije medjutim napominje da rešenje ne sme da bude diktirano. Veoma je važno raditi na decentralizaciji i podsticati uključene strane na kompromis, kaže Halsman.
DŽON HALSMAN: Mislim da podela treba da ostane na pregovaračkom stolu, jer ako u pregovorima ima samo jedna opcija – onda ne pregovarate – već diktirate ili usmeravate ishod. Kao podsticaj da proces napreduje, da se neki standardi ispune, da se zaštite srpske crkve, sprovede decentralizacija... podela ne sme da se isključuje niti podržava. Udjimo u proces, ali bez prejudiciranja, jer tako unapred odredjujete ishod, i posle ćete biti zapanjeni što standardi nisu ispunjeni.»
Učesnici panela su posebno analizirali pitanje presedana koji bi eventualna nezavisnost Kosova postavila u regionu i van njega.
ČARLS KAPČAN: Makedoniji je po meni bolje uz nezavisno Kosovo jer je radikalizacija albanske zajednice u toj zemlji uglavnom poticala iz Kosova. Dakle, umirite Kosovo i stvari će se smiriti u Makedoniji. Na Crnu Goru to nema većeg uticaja jer ona ide ka svojoj nezavisnosti, ali su problemi mogući u RS koju bi nezavisnost Kosova mogla da podstakne da kaže – «šta je sa nama?». Mene najviše brine presedan koji Abhazima i Čečenima poručuje – «ustanite i recite da hoćete da se odvojite od zemlje i to će se desiti». Nedavno sam bio u Gruziji, u Tbilisiju svi govore o Kosovu – i to me brine. Ako Abhazi kažu – oni su mogli da se odvoje, zašto ne možemo mi, time se otvara Pandorina kutija.» kaže Čarls Kapčan.
Učesnici panela zaključuju da to nije dovoljan razlog da se spreči nezavisnost Kosova ali da je potrebno da medjunarodna zajednica jasno stavi na znanje da je kosovski slučaj jedinstven i poseban, i da se ne sme doživljavati kao presedan. Oni medjutim nisu dalje obrazložili – na koji način to učiniti.