Linkovi

U SAD pokrenuta debata o ovlašćenjima predsednika


U Sjedinjenim državama je pokrenuta debata o ovlašćenjima predsednika u jeku zabrinutosti da bi metodi koje administracija predsednika Buša koristi u ratu protiv terorizma mogli da naruše gradjanske slobode Amerikanaca.

Demokratski senator iz Viskonsina, Ras Fajngold je nedavno u Kongresu rekao da smatra da treba podsetiti predsednika Buša da je on samo predsednik, a ne kralj.

«Ako pogledate poteze administracije posle napada 11. septembra, radi se o nastojanjima da se prigrabi što više vlasti.»

Medjutim, na nedavnoj konferenciji za novinare u Beloj kući predsednik Buš je ljutito reagovao na pitanje novinara da li možda ima neograničenu vlast.

«To znači da pripisujete neku vrstu diktatorske moći predsedničkom položaju, što odlučno odbacujem.»

Administracija tvrdi da samo ponovo seže za nekim ovlašćenjima koja je Kongres oduzeo predsednicima posle afere Votergejt. Potpredsednik Dik Čejni je bio šef osoblja Bele kuće za vreme naslednika Ričarda Niksona, Džeralda Forda.

«Danas je administracija slabija kao institucija zbog loših kompromisa koji su napravljeni tokom poslednjih 30 godina.»

Predmet spora danas je vlast predsednika tokom rata. Pobornici gradjanskih sloboda tvrde da odluka predsednika Buša o prisluškivanju telefonskih razgovora bez sudskog naloga, u okviru rata protiv terorizma, predstavlja kršenje četvrtog ustavnog amandmana. Ta odredba zabranjuje pretrage bez valjanog razloga i sudskog naloga. Medjutim, predsednik Buš tvrdi da je delovao u okviru zakona.

«Imam ustavnu odgovornost i ovlašćenje da zaštitim našu zemlju. Drugi član Ustava daje mi to ovlašćenje.»

Drugi član ustava definiše ovlašćenja predsednika, izmedju ostalog i u svojstvu vrhovnog komandanta oružanih snaga. Predsednik Buš nije prvi američki predsednik u doba rata koji široko tumači svoja ovlašćenja i koji je optužen za kršenje ljudskih prava. Predsednik Abraham Linkoln je, na primer, uskratio sudski pretres gradjanima optuženim za nelojalnost za vreme gradjanskog rata i trošio je sredstva iz budžeta bez odobrenja Kongresa. Za vreme Drugog svetskog rata, predsednik Franklin Ruzvelt je naredio da Amerikanci japanskog porekla budu internirani. Vlada se kasnije izvinila i dala im obeštećenje. Istoričar Stiven Hes smatra da je moguća razlika danas, kada SAD vode rat protiv terorizma, u tome što bi takve okolnosti mogle da potraju daleko duže.

«To je glavni problem. Da li želite da ograničite ljudska prava u ime nečeg što je neodredjeno i što bi moglo da potraje duže od ranijih slučajeva.

Jedan od sudija dao je svoj odgovor na to pitanje. Džejms Robertson, član tajnog sudskog veća koje odobrava zahteve administracije za prisluškivanjem, dao je ostavku u znak protesta što je administracija zaobišla taj sud posle terorističkih napada 11. septembra. S druge strane, federalni apelacioni sud je uputio prekor administraciji zato što je upotrebila jedno činjenično stanje da bi zadržala osumnjičenog teroristu, Hozea Padilju, u pritvoru, a drugo, da bi izdejstvovala podizanje optužnice protiv njega.

U medjuvremenu, Kongres je za sada odbacio zahtev predsednika Buša za produženje važnosti antiterorističkog – takozvanog, «Patriotskog zakona» za četiri godine. Umesto toga zakonodavci su pristali na produženje od pet nedelja, što će im omogućiti da razmotre odredbe ovog zakona za koje neki smatraju da narušavaju gradjanske slobode.

Stiven Hes ukazuje da i mediji igraju ulogu u nadzoru akcija

Vlade, i pri tom pominje nedavnu poplavu izveštaja o tajnom programu prebacivanja i saslušavanja pritvorenika u drugim zemljama.

«To je bio tajni program. Otkriven je zahvaljujući tome što živimo u svetu gde je nemoguće sve prikriti. Zahvaljujući tome, predsednik je morao da odgovori na pitanja i kritike. To je, dakle, način na koji sistem funkcioniše.»

Hes dodaje da administracija, nevladine organizacije, interesne grupe i sami gradjani učestvuju u sistemu održavanja ravnoteže vlasti u kojem oni koji imaju vlast treba da koriste svoja ovlašćenja na primeren i pravičan način. Pitanja koja ne mogu da budu rešena u okviru tog procesa često moraju da reše sudovi.

XS
SM
MD
LG