Gnev prirode - od opustošenih obala Indijskog okeana do planinskih sela u Pakistanu - doneo je tragediju mnogima, ali je i ujedinio zemlje sveta u humanitarnim akcijama.
Posledice cunamija u južnoj Aziji Stradalo preko 200 hiljada ljudi
Na početku godine, preživeli u naletu cunamija na obalama Indijskog okeana prebirali su po ostacima svojih uništenih priobalnih naselja. U toj katastrofi poginulo je poreko 200 hiljada ljudi, na hiljade je nestalo, a ugrožena je egzistencija miliona drugih. Hiljade humanitarnih radnika iz celog sveta pohrlile su u pogodjeni region donoseći pošiljke vode, hrane, montažna skloništa i lekove za sprečavanje epidemija. Uz UN, 40-ak zemalja pružilo je pomoć, dok su milioni ljudi širom sveta dali donacije u iznosu od više miliona dolara.
Katrina - najrazornija 2005. – jedna od najžešćih uraganskih sezona
Na drugom kraju sveta, zapadna hemisfera suočila se sa jednom do najintenzivnijih i najrazornijih uraganskih sezona u istoriji. Nekoliko uragana opustošilo je obale država Centralne Amerike, Meksika i SAD. Najrazorniji je bio uragan Katrina koji je udario na američku obalu meksičkog zaliva, usmrtivši preko hiljadu ljudi i ostavivši Nju Orleans pod plavnim vodama i gotovo nenastanjiv. Prizori iscrpljenih žrtava bez dovoljno hrane i vode, kao i sporog reagovanja vladinih agencija začudili su mnoge u svetu i naveli ih da se zapitaju da li je nešto tako moguće u Americi. Obnova pogodjenog područja će verovatno potrajati više godina, a njeni troškovi će Katrinu učiniti najtežom prirodnom katastrofom u istoriji SAD. Mnogi gradski zvaničnici zbog toga strahuju da se mnogi od pola miliona stanovnika Nju Orleansa neće nikada vratiti u svoj grad.
Zemljotres u Kašmiru - Poginulo 70 hiljada ljudi
Kako preživeti - bila je glavna briga više od tri miliona ljudi koji su preživeli katastrrofalni zemljotres koji je u oktobru pogodio delove Pakistana i Indije. Najteže pogodjeno područje bio je pakistanski deo Kašmirra, gde je stradalo 70 hiljada ljudi dok su na hiljade povredjene. Za razliku od naleta cunamija, u ovoj katastrofi pomoć je pristizala vrlo sporo a stotine teško povredjenih ljudi ostale su izolovane u svojim udaljenim planinskim selima. Humanitarne operacije u ovoj tragediji opisane su kao verovatno najsloženije do sada. Druge zemlje, uključujući Egipat, Rusiju i Jordan bile su potresane teroristčkim napadima.
Terorizam u Londonu: U bombaškim napadima na gradski prevoz ubijeno 56 ljudi
7. jula izvršeni su koordinisani teroristički napadi na gradski prevoz Londona. Tri bombe, postavljene u vozovima podzemne železnice, eksplodirale su u razmaku od 50 sekundi za vreme jutarnjeg špica. Četvrta je eksplodirala gotovo jedan sat kasnije u jednom gradskom autobusu. U eksplozijama je poginulo 56 ljudi, a ranjeno je više od 700, što ove terorističke napade čini najtežim neprijateljskim aktima u Britaniji još od bombardovanja Londona u Drugom svetskom ratu.
Političko nasilje u Libanu: Ubistvo Rafika Haririja dovelo do povlačenja Sirije
Jedan teroristički napad u Libanu doveo je, medjutim, do velike političke promene u zemlji. U bombaškom napadu automobilom bombom u Bejrutu su 14. februara ubijeni bivši premijer Rafik Hariri i još 20 ljudi. Krivica za napad je brzo pripisana Siriji, što je kasnije potvrdjeno i u istrazi UN. To je, medjutim, dovelo do talasa masovnih protesta i poziva za povlačenje sirijskih snaga iz Libana. Pod rastućim medjunarodnim pritiskom, Damask je povukao svoje trupe u aprilu, što je okončalo vojno prisustvo Sirije u Libanu, koje je trajalo tri decenije. U susedstvu, izraelske zastave spuštene su u jevrejskim naseljima u Pojasu Gaze, što je okončalo izraelsku okupacije te palestinske teritorije, dugu 38 godina. Gotovo devet hiljada jevrejskih doseljenika evakuisano je iz naselja u Gazi i nekih naselja na Zapadnoj obali, kao deo nastojanja izraelske vlade da obnovi mirovni proces sa Palestincima.
Demokratska tranzicija u Iraku: Napredak uprkos nastavljanju nasilja
Važne vesti stizale su tokom protekle godine iz Iraka, gde su uprkos nastavljanju nasilja, birači u januaru izabrali prelaznu skupštinu, koja je dobila zadatak da sastavi demokratski ustav zemlje. Iračani su uprkos nesuglasicama i političkim manevrima, podržali novi ustav na referendumu u oktobru, a demokratski proces je uspešno okončan parlamentarnim izborima 15. decembra.
Američka politička scena: Pad popularnosti predsednika Buša
Medjutim, napadi pobunjenika su takodje nastavljeni, a sve veći broj gubitaka doveo je do pada popularnosti predsednika Buša. Posle reizbora 2004. godine, predsednik Buš je govorio o korišćenju svog političkog kapitala. Godinu dana kasnije, izgledalo je, medjutim, da je taj kapital već potrošen. Rastuće nezadovoljstvo ratom u Iraku, reagovanjem vlade na uragan Katrina, kao i podizanje optužnice protiv jednog od visokih savetnika Bele kuće i finansijski skandali uticajnih republikanaca u Kongresu doveli su do pada podrške predsedniku na najnižu tačku do sada, dovodeći u pitanje i realizaciju njegovog političkog programa.
Smena u Vatikanu: Benedikt XVI nasledio Jovana Pavla Drugog
Vatikan je prošle godine izabrao novog papu posle smrti Jovana Pavla drugog, aktiviste za ljudska prava i mir, koji je postao jedna od najuticajnijih ličnosti 20. veka. Nemački kardinal, Jozef Racinger, izabran je za novog papu kao Benedikt XVI. Sa 78 godina on je jedan od najstarijih papa u poslednja tri veka.