Linkovi

Kraj godine je vreme za sećanje na one koji su preminuli


Neki od njih su tragali za slavom, a neki su postali slavni. A svi su, mahom, imali određeni uticaj na naš današnji pogled na svet.

Proteklih četvrt stoleća, papa Jovan Pavle Drugi je bio poglavar Rimokatoličke crkve. Poznat kao papa koji je najviše putovao - posetio je 120 zemalja. Rođen u Poljskoj, gde je dobio ime Karol Vojtila, papa je bio veliki saveznik pokreta «Solidarnost» tokom 1980-ih i na mnoge je uticao da priđu pokretu. Pripisuju mu se zasluge za rušenje komunizma. Preživeo je atentat. Papa Jovan Pavle Drugi je bio otvoren i – konzervativan. Njegov stav prema tako osetljivim pitanjima kao što su kontrola rađanja i abortus, udaljio je pojedince od crkve. Papa je imao 84 godine kada su mu otkazali bubrezi i srce.

Senator Judžin Mekkarti se svojevremeno kandidovao i za predsednika, ali nikada nije dobio nominaciju od svoje stranke. Ipak, imao je dubok uticaj na američko predsednikovanje. Osetivši da popularnost vijetnamskog rata drastično opada, senator Mekkarti je 1968. privukao mnogo mladih Amerikanaca i suprotstavio se predsedniku Lindonu Džonsonu – kao kandidat za predsedničku nominaciju demokratske stranke.

Mekkarti nije osvojio nominaciju, ali je njegov ubedljiv nastup u predizbornom periodu, naveo predsednika Džondona da se povuče iz trke.

«Neću tražiti i neću prihvatiti nominaciju svoje stranke za još jedan predsednički mandata», saopštio je predsednik Džonson, koga je onda u predsedničkoj trci zamenio Robert Kenedi, koji je međutim ubijen.

Potpredsednik Hjubert Hamfri je onda postao predsednički kandidat na konvenciji koja će ostati upamćena po uličnim okršajima protivnika rata i čikaške policije. Njega je porazio kandidat republikanske stranke, Ričard Nikson, koji je kasnije bio primoran da podnese ostavku.

Artur Miler je bio jedan od najpoznatijih i najcenjenijih američkih dramskih pisaca. Bio je plodan pisac. Tokom 1940-ih i 50-ih, njegove drame su dobile niz nagrada. Njegova najčuvenija kreacija je lik čoveka žednog uspeha, Vilija Loman, u drami «Smrt trgovačkog putnika», koja je dobila i Pulicerovu nagradu. Miler je imao 89 godina.

Još jedan od slavnih američkih dramskih pisaca, bio je Ogast Vilson. Njegovo jedinstveno dostignuće i literarna baština, bio je ciklus od deset drama, od kojih se svaka događa u različitoj deceniji i prikazuje komediju i tragediju afroameričkog iskustva u 20. stoleću. Dve od tih drama, «Ograda» i «Čas klavira», takođe su nagrađene Pulicerovom nagradom.

Pre 50 godina, u rasno podeljenom Montgomeriju u Alabami, Roza Parks, vozeći sa gradskim autobusom, nije poslušala vozača koji joj je rekao da ustupi mesto jednom Belcu. Njeno hapšenje je u celoj zemlji podstaklo borbu za građanska prava – borbu koja se nastavila do njene smrti, prošle godine. Roza Parks je nagrađena Zlatnim ordenom američkog Kongresa, a nedavno je, 50 godina posle hapšenja, dobila počasnu nagradu svog rodnog Montgomerija.

Komičar Ričard Prajor se takođe borio protiv rasizma, ali na svoj način. Rođen i odrastao u javnoj kući koju je vodila njegova porodica, Prajor je likove koje je upoznao tokom detinjstva koristio kao uzore za svoje komičarske nastupe. Bio je zvezda filma i televizije tokom 1970-ih i 80-ih, pre nego što su ga usporili problemi sa drogom i zdravljem. Mnogi obožavaoci se slažu da je bio najbolji na sceni, na kojoj je na jedinstven način prenosio široki spektar afroameričkog humora. Ričard Prajor je imao 65 godina.

Zahvaljujući enciklopedijskom znanju i dobrom izgledu, verovatno je bilo suđeno da Kanađanin Piter Dženings, čiji je otac bio poznati radijski reporter i voditelj, postane voditelj televizijskog programa. Sam je rekao da je najviše uživao kao dopisnik iz sveta, ali će ga televizijski gledaoci uvek pamtiti kao voditelja informativnog programa televizijske mreže ABC, što je bio 22 godine.

O čemu god da je izveštavao, Dženings je za mnoge bio smireni i uverljivi glas razuma. Umro je u avgustu od raka na plućima.

Još jedna TV ikona je bio Džoni Karson. Četiri decenije, milioni Amerikanaca su ostajali do kasnih noćnih sati da bi gledali njegov noćni program koji se sastojao od satiričnih šala i komičnih tačaka. Gledaoci su pre svega ostajali kasno da ne bi propustili njegov uvodni monolog. Njegove povremeno neuspešne šale i reakcije publike, inspirisale su neke od najsmešnijih reklama za Karsonov program. Džoni Karson je imao 79 godina.

Trenutak slave Dona Adamsa je bio daleko kraći. On je 1960-ih igrao tajnog agenta Maksvela Smita u popularnoj televizijskoj seriji «Get Smart». En Benkroft je bila vrsna glumica, zvezda filma, televizije i pozorišta, nagrađena «Oskarom» za ulogu učiteljice slepe Helen Keler, u 1960-im. Ipak, većina obožavalaca se slaže da je njena najistaknutija uloga bila gospođa Robinson, odnosno «starija dama» koja zavodi mladog Dastina Hofmana u filmu «Diplomac», snimljenom 1967.

XS
SM
MD
LG