Linkovi

Politička scena SAD u 2005: Buš trošio  kapital stečen reizborom 2004.


Krajem godine njegova popularnost pala je na najbiži nivo otkako je izabran 2000, pa su se ovdašnji mediji zapitali da li predsednik zaista na računu ima onoliko političkog kapitala koliko misli da ima... Njegov glasno najavljivani plan reforme penzionog i socijalnog osiguranja još nije ušao u fazu realizacije, ali su situacija u Iraku, promene u vrhovnom sudu i neke nimalo prijatne afere za Belu kuću obeležile 2005. u Sjedinjenim Državama.

U protekloj 2005.godini predsednik Buš je na svojoj koži iskusio staru političku izreku o prokletstvu drugog mandata... Početkom godine uživao je podršku 52 odsto Amerikanaca, što je desetak procenata ispod prosečne podrške tokom karijere. Predsednikov rejting se trenutno nešto popravio, ali ga je u novembru podržavao svaki četvrti stanovnik SAD.

Rat u Iraku je bio u centru pažnje. Nakon euforije koja je pratila prve slobodne izbore u toj zemlji u poslednjih pola veka, porast nasilja i sve više američkih žrtava oslabile su podršku Amerikanaca tom ratu. Kad je broj žrtava u oktobru premašio 2 hiljade počeo je veliki politički obračun na Kapitol hilu.

Demokratski kongresmen Džon Murta, odlikovani marinac koji je glasao za rat, zapanjio je čak i svoju stranku apelom da američke trupe napuste Irak. Mada mali broj zakonodavaca podržava tu ideju, Murta je primorao Belu kuću da se brani:

”Protiv neprijatelja postoji samo jedan efikasan odgovor. Nikada nećemo pokleknuti. Nećemo popustiti i nikada nećemo prihvatiti ništa do potpune pobede“, kazao je predsednik Buš.

Bela kuća se u 2005. često branila, čak i kad je u pitanju bio odgovor na prirodne nepogode. Pošto je uragan Katrina razorio priobalje Meksičkog zaliva, administracija je kritikovana jer je njen odgovor bio spor. Kritikovani su i državni i lokalni funkcioneri...

”Sjajno obavljaš posao, Brauni,“ rekao je tada predsednik direktoru FIME, Majkl Braunu, koji je potom jedini među nadležnim za katastrofe - izgubio posao.

2005. će se pamtiti i po velikim promenama u Vrhovnom sudu. Sandra Dej O Konor se penzionisala, dok je predsedavajući Vilijam Renkvist preminuo. Sudija Džon Roberts - prvobitno izabran da zameni sudiju O Konor, nominovan je za predsedavajućeg. Na kongresnom pretresu dao je neodredjene odgovare na goruća pitanja poput abortusa:

”Na sudu bi se mogli pojaviti takvi slučajevi i ne mislim da bi bilo primereno da sada govorim o tome.“

Robertsova nominacijna je potvrđena i on je postao 17 predsedavajućeg Vrhovnog suda Sjedinjenih Država.

Naredni izbor predsednika Buša za sudiju Vrhovnog suda izazvao je sumnje čak i kod pripadnika njegovih republikanaca. Kredibilitet Harijet Majers doveden je odmah u pitanje, a jedan broj Bušovih pristalica smatrao je da ona nije dovoljno kozervativna. Predsednik je potom predložio sudiju Samjuela Alita - čoveka koji je dugo bio na položaju sudije i koji važi za izrazito konzervativnu osobu.

”Sudija Alito sada ima više iskustva kao sudija, no bilo koji kandidat u poslednjih više od 70 godina“, pravdao je predsjednik svoj izbor.

Pored potvrde Alitove kandidature – na političkom radaru u 2006. Amerikance će posebno zanimati:

Razvoj sudskog procesa za korupciju i pranje novca protiv bivšeg lidera republikanaca u Predstavničkom domu Toma Dileja.

Razvoj procesa protiv bivšeg šefa podpredsednikovog kabineta Luisa Skutera Libija zbog toga što je lagao tokom istrage o odavanju identiteta agenta Centralne obaveštajne agencije.

I novi skandal u kojem je optužen lobista Džek Abramof – osoba koja bi mogla da ugrozi karijeru mnogih značajnih ljudi u Vašingtonu.

Konačno, nijedan osvrt na političku godinu za nama ne bi bio kompletan bez spomena bivšeg funkcionera FBI, Marka Felta. u 2005. saznali smo da je on bio ”DUBOKO GRLO“ – tajni izvor novinara Vašington Posta u vreme afere Votergejt - koja je dovela do ostavke predsednika Ričarda Niksona.

XS
SM
MD
LG