Teško je odgovoriti na pitanje da li će tokom pregovora o finalnom statusu Kosova biti ispoštovani i standardi, iako se predstavnici Kontakt grupe zalažu za to, jer je sasvim neizvesno koliko će vremena biti potrebno da se donese odluka o konačnom statusu, kao i kako će se razvijati opšte stanje na Kosovu, izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike, šef italijanske kancelarije na Kosovu ,Patrik Mura.
Mura: Ako posmatrate standarde, videćete da oni zapravo opisuju normalno ponašanje u razvijenim zemljama, ne očekujem da će oni do okončanja pregovora biti definitivno ispunjeni, jer će u slučaju da se radi na definitivnoj primeni standarda, pregovori trajati jako dugo. S obzirom da će konačni status Kosova biti plod kompromisa, i da Kontakt grupa insistira na većim rezultatima kosovskih institucija pre donošenja odluke o statusu, postoji velika verovatnoća da se veći deo standarda ispuni i primeni.
Glas Amerike: Da li se u postojećim uslovima života ne albanskih zajednica posebno Srba, može govoriti o istinskoj izgradnji multietničkog Kosova?
Mura: Nažalost što stvari duže budu išle u ovom pravcu nikada nećemo stvoriti istinski multietničko Kosovo, što duže budu trajali napadi na Srbe takodje nećemo izgraditi multietničnost. Mozemo li da govorimo o izgradnji istinski multietničkog Kosova? Možemo i moramo, ali sada zaista ne možemo reći da multietničko Kosovo postoji, ne bar u ovom trenutku. Želeo bih danas, šest godina po okončanju sukoba, da vidim mnogo veće poverenje medju zajednicama, iako nisam iznenadjen postojećim stanjem jer, priznaćete, ni Bosna deset godina od rata nije postigla više. Moja iskustva medjutim govore da srpska zajednica ponekad ne želi da pristupi institucijama. Recimo Srbi iz pećkog regiona, prema izjavama mojih lekara ne žele da se leče u pećkoj bolnici već u severnom delu Mitrovice. Ja potpuno razumem taj njihov stav, ali to znači da oni nisu uskraćeni od strane institucija već da je bojkot njihov način, verovatno zbog nedostatka poverenja. Na nama je da više uradimo o tom pitanju.
Glas Amerike: Kako gledate na sve česća oglašavanja različitih albanskih formacija koje upozoravaju medjunarodne faktore na Kosovu, da će upotrebiti oružje ukoliko njihovi zahtevi za budući status ne budu ispunjeni?
Mura: Tu postoje dva aspekta. Neka od tih upozorenja potpuno su neozbiljna, ali ja ih ipak ne mogu tolerisati i pod uslovom da dolaze od pijanih ljudi iz kafića, dok sa druge strane postoje ozbiljna upozorenja o postojanju formacija koje još uvek razmišljaju o ratu iz 1998. i 1999. godine i u skladu sa tim žele nezavisnost. Šef italijanske misije na Kosovu Patrik Mura nije, kako kaže zadovoljan procesom povratka raseljenih Srba, ali prema njegovom mišljenju, loše rezultate treba tražiti u nizu okolnosti.
Mura: Niko ovde nije zadovoljan tim procesom zato što se ne kreće u željenom pravcu. Samo se nekolicina Srba vratila. Pitali ste da li medjunarodna zajednica primenjuje duple standarde u procesu povratka raseljenih jer se više od pola milona Albanaca vratilo po okončanju sukoba, za razliku od Srba. Mislim da ne, zato što su različiti uslovi za povratak. Albanci su posle 1999. godine bili sigurni da se vrate, dok se Srbi ne osećaju bezbednim, a i posmatrajući Kosovo danas, ne vide budućnost za sigurnost svojih porodica jer se radi o zemlji koja još nije ekonomski stabilna. Drugi faktor je Srbija koja ne pruža podršku za povratak. Ljudi koje smo sreli u izbegličkim kampovima u Crnoj Gori bili su uplašeni i mišljenja da su, ukoliko ne žive na severu Mitrovice, u životnoj opasnosti.
Glas Amerike: Koliko je realno govoriti o poverenju u medjunarodne snage, čiji je mandat da pruže neophodnu zaštitu Srbima koji žive na Kosovu i povratnicima, ako se osvrnemo na niz etnički motivisanih incidenata?
Mura: Ovde sam devet meseci. Čitao sam različite izveštaje i video četiri slučaja ubistva u enklavama. Znam da nekoliko enklava unutar Kosova nije pod direktnom zaštitom KFOR-a, i da nema podataka da su Srbi meta napada. Ako me pitate da li je KFOR u stanju da zaštiti svakoga, svuda i na svakom mestu, odgovor je ne.