Predsednik Džordž Buš i njegov ruski kolega, Vladimir Putin održali su brojne sastanke protekle godine. Bila je to aktivna godina u rusko-američkim odnosima, posebno kad su u pitanju samiti predsednika Buša i Putina.
Njih dvojica su se sastali u februaru u Slovačkoj, u maju je predsednik Buš boravio u Moskvu radi proslave 60. godišnjica kraja Drugog svetskog rata u Evropi, a u septembru je bio domaćin ruskom predsedniku u Beloj kući u Vašingtonu. Njih dvojica su se takodje sastali na marginama julskog samita osam vodećih industrijalizovanih demokratija u Škotskoj i novembarskog regionalnog sastanka APEC-a u Južnoj Koreji.
Mnogi zapadni stručnajci za Rusiju kažu da je jedan od ključnih faktora u odnosima dve zemlje srdačna veza izmedju dvojice predsednika, s čime se slaže i Maršal Goldman, stručnjak sa Harvarda. On ukazuje da je ta bliskost došla do izražaja na sastanku ruskog predsednika sa američkim naučnicima u septembru prošle godine, kad je Putin govorio o predstojećim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama:
”Opisujući Džordža Buša Putin je rekao: možemo mu verovati, slažemo se, takav je naš odnos, a to je po meni, uzevši u obzir koliko su brzo nakon toga održani američki izbori, bila svojevrsna podrška predsedniku Bušu kakvu mnogi lideri nisu voljni da pruže lideru druge zemlje. Ove godine predsednik Putin nije govorio o predsedniku Bušu već o ”Džordžu,“ što takodje ukazuje na tople odnose dvojice lidera. On je zatim rekao da ceni što je predsednik Buš došao u Moskvu i Sankt Petersburg da obeleži godišnjicu Drugog svetskog rata. Sve to ukazuje na njihov fascinantni odnos.“
Mnogi stručnjaci kažu da su dobri odnosi predsednika Buša i Putina mač sa dve oštrice jer je umanjena sposobnost Džordža Buša ”da bude oštar“ sa Putinom kad to dogadjaji diktiraju. Jedan od tih stručnjaka je i Majkl Mek Faul sa Huverovog instituta:
”Politika ni prema jednoj zemlji ne može da ima za cilj dobre odnose sa liderom te zemlje. To ne može da bude cilj već samo jedno sredstvo efikasne politike. Mislim da predsednik mora da se pozabavi tim prijateljskim odnosom koji je uspostavio sa Putinom i da se zapita - ”šta sam postigao?“
Kad Putin bude učinio stvari koje nisu u duhu standardnog ponašanja partnera Zapada, Buš bi morao da kaže svom prijatelju:
”Ovako ne može; moraš razmisliti o ovom potezu.“ Nisam primetio dovoljno dokaza da Buš svoje lične odnose sa Putinom koristi kako bi njega uticao na pozitivniji način.“
Američki funkcioneri ističu da su i dalje kritični prema onome što smatraju autoritarnim trendom u Rusiji. Stručnjaci kažu da je tokom proteklih nekoliko godina, Putin centralizovao predsednička ovlašćenja, oslabio nezavisne političke stranke i ugušio nezavisne medije. Tokom nedavne posete Briselu, državni sekretar Kondoliza Rajs je izrazila zabrinutost zbog zakonskog predloga koji je iznet na razmatranje u ruskom parlamentu i koji će, ukoliko bude usvojen u sadašnjoj formi, ozbiljno ograničiti aktivnosti nevladinih organizacija.
”Demokratija se naravno gradi na izborima, u parlamentima i na principima poput vladavine zakona i slobode govora. Medjutim, ona se takodje gradi na sposobnosti gradjana da se slobodno udružuju i utiču na vladu. Nevladine organizacija u Rusiji i drugim nezavisnim državama bivšeg Sovjetskog Saveza jednostavno pokušavaju da pomognu gradjanima da se bolje organizuju i da traže od svoje vlade da sprovede političke promene koje utiču na njihov život,“ rekla je Rajsova.
Mada se SAD i Rusija ne slažu o raznim pitanjima, stručnjaci kažu da nema gorućih tema i velikih neslaganja izmedju Vašingtona i Moskve, za razliku od sovjetske ere kada su ljudska prava i kontrola naoružanja dominirali praktično svakim sastankom izmedju američkih i sovjetskih lidera. Dejl Herspring, bivši funkcioner Stejt Departmenta i stručnjak za Rusiju na univerzitetu države Kanzas, kaže da ne bi trebalo očekivati da iz svakog sastanka Buš-Putin proistekne veliki sporazum.
”Oni su to prevazišli. Putin i Buš mogu da se sastanu bez da skople neki veliki sporazum, i da jednostavno razgovraju o raznim stvarima, kao na primer o Iranu, o tome da li će nevladine organizacijezabranjene i slično. Ne shvatamo suštinu njhovog odnosa ako očekujemo da svaki put postignu neki sporazum. U komunističkim danima to je bilo drugačije.“
Stučnjaci uglavnom ne očekuju velike promene u američko-ruskim odnosima iduće godine. A Majkl Mek Fol sa Huver instituta, kaže da će se odvijati isti scenario i da će Vašington i Moskva očuvati stabialni, ali stagnanatn odnos.
”Nismo antagonistički raspoloženi jedni prema drugima. Naši predsednici definitivno imaju dobar lični odnos za koji obojica misle da je važan i od vitalne važnosti za njihove zemlje. Medjutim, oni se ne zalažu da učine nešta novo i kreativno da bi bilateralni odnosi postali bolji ili sveobuhvatniji.“
Možda bude i konkretnih sporazuma koji, kažu stručnjaci, mogu da se očekuju na sastanku u Sankt Petersburgu iduće godine kad Rusija bude domaćin samita osam vodećih industrijalizovanih demokratija sveta.