Američki Senat odobrio šestomesečno produženje anti-terorističkog zakona, poznatog kao Patriotski zakon, kako bi se zakonodavcima dalo više vremena da ispitaju mogućnosti za bolju zaštitu gradjanskih sloboda u tom zakonu.
Lider senatske većine Bil Frist je sinoć objavio da je sporazum postignut.
”Jednoglasno je doneta odluka da se za šest meseci produži Patriotski zakon.“
Tim sporazumom, koji još moraju da odobre Predstavnički dom i predsednik Buš, odredbe pomenutog zakona bi važile i nakon predvidjenog isteka 31. decembra. Senator Čarls Šumer je demokrata iz Njujorka.
”Bilo bi neoprostivo dopustiti da istekne važnost ovog zakona.“
Ovim produženjem bi se zakonodavcima pružilo više vremena da postignu sporazum o efikasnijoj zaštiti gradjanskih sloboda u tom zakonu. Zakonski predlog kojim bi važnost nekih odredbi Patriotskog zakona bila produžena na još četiri godine, dok bi ostale odredbe postale trajne, blokirala je grupa senatora na čelu sa demokratama, jer su bili zabrinuti da se tom merom daje suviše ovlašćenja vladi. Ti senatori su tražili tromesečno produženje Patriotskog zakona, dok su republikanski lideri ponudili jednogodišnje produženje, u cilju razmatranja efikasnije zaštite gradjanskih sloboda. Postignuti sporazum je kompromis izmedju dva predloga. Senator Patrik Lejhi iz Vermonta, vodeći demokrata u Senatskom odboru za pravosudje - kaže kako se nada da će njegov panel razmotriti pitanja vezana za zabrinutost javnosti o zaštiti gradjanskih sloboda u okviru pomenutog zakona.
”Mislim da je razuman zaključak dopustiti Pravosudnom odboru da se pozabavi nekim pitanjima koja su legitimno pokrenuta i kojima se ne bismo pozabavili da je postignut neki drugačiji sporazum.“
Patriotskim zakonom, koji je odobren nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, proširuju se vladina ovlašćenja u potrazi za osumnjičenim teroristima. Glasanjem o Patriotskom zakonu završen je veoma intenzivan dan u Senatu. Ranije su senatori, jednoglasno, sa 93 glasova za, a bez glasova protiv, odobrili zakonski predlog o odbrambenom budžetu u iznosu od 450 milijardi dolara, koji obuhvata 50 milijardi u cilju finansiranja američkih vojnih operacija u Iraku i Avganistanu. Taj zakon takodje obuhvata sredstva za borbu protiv potencijalne pandemije ptičijeg gripa i za rekonstrukciju uraganom razorenih područja u regionu Meksičkog zaliva. Medjutim, budžet je odobren tek pošto je, na inicijativu demokrata, iz njega izbačena odredba o eksploataciji nafte u Aktičkom rezervatu za zaštitu prirode, na Aljasci. Protivnici ove mere tvrde da ona nema veze sa vojnim budžetom i da nije trebalo da bude dodata zakonskom aktu o budžetu, dok je njen glavni sponzor, republikanski senator sa Aljaske, Ted Stivens, naveo da je otvaranje novih naftnih polja u SAD u interesu nacionalne bezbednosti pošto smanuje zavisnost od nafte sa Bliskog istoka. Predstavnički dom, koji je već odobrio prvobitnu verziju vojnog budžeta, sada će morati ponovo da se izjasni o izmenjenjoj verziji koju je usvojio Senat.