Dnevnik “Njujork tajms” je objavio da je predsednik Buš odobrio jednoj tajnoj agenciji američke obaveštajne službe da špijunira pojedine Amerikance i druge u zemlji, koji su osumnjičeni za veze sa teroristima nakon terorističkih napada 2001. godine.
Funkcioneri administracije predsednika Buša, među kojima su i državni sekretar Kondoliza Rajs i sekretar za pravosudje Albert Gonzales, nisu ni potvrdili niti demantovali izveštaj “Njujork tajmsa”. Taj dnevnik je izvestio da je predsednik Buš ovlastio Nacionalnu agenciju za bezbednost da počev od 2002. godine prisluškuje medjunarodne telefonske razgovore i čita elektronske poruke stotina, a možda i hiljada ljudi unutar Sjedinjenih Država, uključujući i neke američke državljane. To se radilo bez sudskog naloga koji agencije za sprovodjenje zakona obično moraju da dobiju da bi prisluškivale američke državljane i druge stanovnike Sjedinjenih Država. Prisluškivanje se odvijalo u okviru nastojanja vlasti da identifikuje sve unutar zemlje koji možda imaju veze sa teroristima. Nacionalna bezbednosna agencija obično ograničava prisluškivanje u zemlji na strane ambasade i misije unutar Sjedinjenih Država. Portparol Bele kuće Skot Meklelan je rekao da ne čeli da komentariše obaveštajna pitanja.
”Predsednik se obavezao da učini sve što može da u okviru zakona spreči napade i spase živote. On je tu obavezu još ozbiljnije shvatio nakon napada 11. septembra, upravo kao i obavezu da štiti gradjanske slobode Amerikanaca i poštuje Ustav.“
Pomenuti izveštaj je izazvao negodovanje boraca za zaštitu gradjanskih sloboda i pravnih stručnjaka, koji centralnim delom američkog Ustava smatraju upravo to pitanje, sadržano u Četvrtom amandmanu, koje se odnosi na sprečavanje nerazumnih pretresa i hapšenja. Izveštaj u “Tajmsu” je izazvao zabrinutost i pojedinih članova kongresa. Republikanac Alrin Spekter, predsednik senatskog Odbora za pravosuđe, namerava da održi pretres o tom pitanju i kaže da je takvo prisluškivanje neprimereno. Demokratski senator Edvard Kenedi iz Masačusetsa, kaže da je ono što se opisuje u izveštaju - divljanje vlasti. U izveštaju u “Tajmsu”, pojedini pravni stručnjaci pokreću da li je korišćenje obaveštajne agencije za špijuniranje Amerikanaca ustavno. Profesor prava Ervin Čemerinski sa Pravnog fakulteta Univerziteta “Djuk” kaže.
”Predsednik je umesto da poštuje minimalne pravne zahteve, bez presedana odobrio prisluškivanje u zemlji, a da nije ispunio Ustavom predvidjene preduslove.“
Medjutim, Roj Godson sa Džordžtaunskog univerziteta, misli drugačije.
”Siguran sam da je vlada bila zainteresovana za ovakve aktivnosti da bi brzo identifikovala ljude koji su u kontaktu sa Al Kaidom i druge koji su možda planirali napade u Sjedinjenim Državama.“
“Njujork tajms” navodi da vladini funkcioneri veruju da je ovo prisluškivanje pomoglo da se otkrije nekoliko terorističkih zavera, među kojima je i planiranje napada na Bruklinški most u Njujorku. Medjutim, isti dnevnik beleži i da su neki vladini funkcioneri bili toliko zabrinuti za legalnost programa prisluškivanja, da su odbili da učestvuju u njemu.