Linkovi

Klark: Buš želi da podseti svet da je terorizam svetsko zlo a ne samo problem SAD


Spoljnopolitički stručnjak u institutu “ Kejto” (CATO) Džonatan Klark u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem osvrnuo se na četvrti govor predsednika Buša za poslednje dve nedelje posvećnom Iraku i borbi protiv terorizma.


Klark: Predsednik Buš smatra da je u toku ohrabrujući razvoj dogadjaja u Iraku. Mislim da je to tačno: birači širom te zemlje učestvovali su na izborima, na prvim demokratskim izborima u Iraku i na Bliskom istoku. Kao rezultat tih izbora biće izabrana prva potpuno suverena vlada u toj zemlji. Šta bi SAD mogle da učine da bi efikasnije doprinele tom procesu? Ključna stvar je da Vašington obezbedi da posle izbora sve strane budu spremne da saradjuju. Kao što znate, postoje snažne tendencije da se zemlja dezintegriše. Kurdi na severu se zalažu za nezavisnost, šiiti na jugu zalažu za autonomni region da bi stekli eksluzivni pristup naftnim poljima u tom regionu, a oblast oko Bagdada je etnički i verski podeljena, ali dominirana sunima, i ekonomski neodrživa. Ako separatističke tendencije preovladaju, to će -- zbog stvaranja potecijalnih žarišta nemira i nestabilnosti -- biti problematično ne samo za budućnost Iraka. To je glavna stvar na koju bi SAD trebalo da obrate pažnju.

Glas Amerike: Šta kratkoročno gledano predsednik Buš želi da ostvari u ratu protiv terorizma?

Klark: Predsednik Buš želi da prvo ojača zajednički globalni front u borbi protiv terorizma i da ublaži nesuglasice izmedju SAD i Evrope. Dakle, administracija želi da se regrupiše i da podseti svet da je terorizam svetsko zlo, a ne samo problem SAD. Jačanjem globlanom fronta protiv terorizma, Buš želi da postakne i realizuje ostvarenje demokratskih vrednosti i ideala u zemljama Bliskog istoka.

Glas Amerike: Kakav budući razvoj dogadjaja očekujete u Iraku i na Bliskom istoku?

Klark: Pitanje Iraka ni izdaleka nije rešeno; on neće preko noći postati stabilna, demokratska zemlja. Sve zavisi od toga u kojoj meri i kako će se postići stabilnost. Ukoliko se stabilnost postigne ulogom iračke vojske, koja bi imala podršku stanovništva, to bi bilo pozitivno. Medjutim, ako represija i osveta izmedju iračkih rivalskih frakcija preovladaju, to će biti opasno i unazadiće interese Iraka, demokratije, a i SAD.


XS
SM
MD
LG