Nezavisni analitičar i jedan od vodećih stručnjaka za Balkan, Džon Zavales, osvrnuo se u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem na činjenicu da u poslednje vreme medju evropskim zemljama dolaze od izražaja sve različitiji stavovi o budućem statusu Kosova. Na pitanje u kojoj meri bi taj trend mogao da utiče na pregovore o Kosovu, Zavales je rekao:
Zavales: Prvo je slovenački predsednik Janez Drnovšek izjavio da je nezavisnost Kosova realna opcija, što je odmah opovrgao njegov ministar inostranih poslova Dmitrij Rupel koji je ukazao da to nije stav slovenačke vlade i da Slovenija ne zauzima jednostran stav po tom pitanju. Zatim je češki premijer Jirži Paroubek ukazao na mogućnost i opravdanost podele Kosova. To je izazvalo negativno reagovanje Kontakt grupe, koja ne podržava ideju o podeli. Takodje su se oglasile i Italija, Grčka i Španija izrazivši zabrintost zbog mogućih destabilizujućih posledica eventualne nezavisnosti Kosova. Predsednik Rumunije je rekao da se zalaže za neki vid autonomije, ali ne i za nezavisnost. Interesantno je takodje ukazati na uskladjivanja stavova zemalja koje su se tradicionalno zalagale za nezavisnot, kao što su Nemačka i Austrija, a koje su sada saopštile da još nisu definisale stav o budućem statusu Kosova, ukazujući da ne bi treblao pretpostaviti da nezavisnost Kosova neće imati uticaja drugde, na Albance u Makedoniji ili Srbe u Bosni i Hercegovini. U sve intenzivnijem razmatranju kosovskog pitanja, primećuje se da pojedinačne evropske zemlje sve više izražavju svoje vlastite stavove i ne prate opšti trend, što je pozitivan, zdrav i demokratski pristup rešavanju tog problema.
Glas Amerike: Da li će razlike u stavovima zemalja Evropske unije imati uticaja na SAD u pogledu američkog stava prema budućem statusu Kosova?
Zavales: Mislim da se američka pozicija formuliše i lagano menja. Podsekretar u džavnom sekretarijatu Nikolas Berns je nedavno u Bosni nagovestio dva moguća scenarija za Kosovo: nezavisnost i autonomiju u okviru Srbije i Crne Gore, dakle dve opcije podjednako prihvatljive. Utisak da američka pozicija postaje uravnoteženija stekla je i koordiniator vlade Srbije za Kosovo, Sanda Rašković-Ivić, tokom posete Vašingtonu. Očekivano imenovanje ambasadora Frenka Visnera za američkog izaslanika na pregovorima o konačnom statusu Kosova, koji je bio ambasador u Indiji i Egiptu, a sa kojim sam saradjivao dok sam radio u Pentagonu, moglo bi da bude povoljna stvar. Izbor diplomate koji nije balkanski stručnjak je možda dobar potez pošto mnogi balkanski eksperti imaju refleksivnu antisrpsku pristrasnost jer ne mogu da sagledaju stvari dalje od Miloševićevog perioda. Uprkos profesionalne povezanosti ambasadora Visnera sa demokratama iz Klintonove ere, kao što je Ričard Holbruk, njegovo iskustvo u vezi sa spornim Kašmirom izmedju Indije i Pakistana, moglo bi da bude od koristi na pregovorima o Kosovu.
Glas Amerike: Kakav stav bi vlada Srbije mogla da zauzme da bi ojačala svoju poziciju na pregovorima o budućem statusu Kosova?
Zavales: Važno je da Beograd nastavi da naglašava regionalnu prirodu tog pitanja i moguće implikacije za druge zemlje, kao što su Makedonija, Grčka, Rusija, Španija, a i južna Srbija. Treba se odupreti argumentu da je Kosovo jedinstven slučaj i da, kao takav, zaslužuje poseban tretman. Zatim bi trebalo intenzivnije angažvavati zemlje van regiona na planu diplomatske pomoći, kao što su države koje imaju sličnu situaciju kod kuće, a to su Kina i Indija, kao i one koje imaju uticaj na Vašington. U tom smislu poseta predsednika Tadića Izraelu bila je koristan i važan korak. Takodje treba parirati tezi da se pitanje statusa Kosovo mora rešiti hitno ili do odredjenog roka. To je taktika zagovornika nezavisnosti, koji su prezentirali veštačku urgentnost da bi isforsirali neizbežnost nezavisnosti. Dobar znak je da je Marti Ahtisari rekao da se neće nematati rok za ishod pregovora. Isto tako, prerano je reći kako će medjunarodna zajednica reagovati na predlog predsednika Tadića o stvaranju dva entiteta na Kosovu. To može da se sagleda kao uvertira nekoj podeli. Taj predlog su kritikovali i Kontakt grupa i kosovski Albanci, ali mislim da je vredno izneti tu tezu jer verujem da bi neka vrsta podele mogla da bude najmanje neprihvatljivo rešenje sa sve strane. Takodje je značajna činjenica da je Beograd za savetodavca pregovarčkog tima uzeo švajcarskog profesora za medjunarodno pravo, Tomas Flajnera. To pokazuje da je Beograd spreman da razmotri uspešne evropske modele, suprotno rigidnom stavu kosovskih Albanca, koji insistiraju samo na nezavisnosti. Takva diskusija bi pomogla medjunarodnoj zajednici da ustanovi da zahtev kosovskih Albanaca za nezavisnošću nije ništa ubedljiviji od sličnih zahteva koji se čuju od desetina drugih etničkih grupa širom sveta.