Ministri iz 148 članica Svetske trgovinske organizacije, okupiće se od 13. do 18. ovog meseca u Hongkongu, da bi pokušali da reše mnoštvo pitanja pre nego što bude mogao da se postigne sporazum o takozvanom Razvojnom programu Svetske trgovinske organizacije iz Dohe.
Međutim, taj sporazum verovatno neće biti postignut s obzirom da pregovarači ne mogu da razreše razlike u pogledu subvencija koje bogate zemlje isplaćuju svojim zemljoradnicima.
Kada bi svetski trgovinski razgovori bili neka vrsta sporta, rezultat u poslednjim minutima igre dva tima sa velikim golgeterskim mogućnostima, bio bi nerešen. Bogate zemlje i dalje blokiraju zahteve zemalja u razvoju da smanje zemljoradničke subvencije za koje siromašne zemlje tvrde da remete globalnu trgovinu - podstičući hiperprodukciju hrane i zatvarajući tržišta za autsajdere. Te subvencije međutim koriste zemljoradnicima u najbogatijim zemljama na svetu. Siromašne zemlje uzvraćaju nametanjem trgovinskih barijera za nezemljoradničke proizvode i usluge. Deni Lajpciger, potpredsednik za ekonomsku politiku u Svetskoj banci, kaže da razvojni program Svetske trgovinske organizacije, načinjen pre četiri godine u Dohi u Kataru, predviđa liberalizaciju globalne trgovine; zemlje bi od nečega odustale, da bi nešto dobile.
«Programom iz Dohe se od mnogih zemalja traži da prihvate mnoštvo kompromisa između zemljoradnje, usluga i robne proizvodnje, a zemljoradnja je tu glavno usko grlo. Ljudi koji o tome pregovaraju, dolaze pod pritisak interesa domaćih farmera i zahteva da ne odustanu bilo da je reč o Sjedinjenim Državama ili Evropi», kaže Lajpciger, dodavši da najveći pritiskak vrše dobro organizovane poslovne agrokorporacije, koje imaju veću korist od tih subvencija nego individualni proizvođači. U Sjedinjenim Državama, 70 odsto subvencija dobija 10 odsto proizvođača. Denis Ejveri, direktor Centra za globalnu ishranu u Vašingtonu, kaže da ta podrška otežava bogatim zemljama pristup na unosna tržišta sveta u razvoju.
«One moraju da zarade mnogo više na prodaji satova i kompjutera u azijskim zemljama, nego što mogu na gajenju veće količine skupljeg šećera u Francuskoj», kaže Ejveri.
Deni Lajpciger ukazuje da istraživanje Svetske banke nagoveštava da bi potpuna liberalizacija trgovine do 2015, koristila i bogatim i siromašnim zemljama.
«Dobili biste 300 milijardi dolara dodatnog globalnog prihoda, od čega bi veći deo otišao zemljama u razvoju. Ali ako smanjite ambiciju da imate potpuno slobodnu trgovinu i prihvatite sve manje i manje ustupaka, taj potencijalni dobitak će da se smanji», kaže Lajpciger.
S obzirom da ministarski sastanak Svetske trgovinske organizacije počinje za nekoliko dana, nedostatak ustupaka o kojima se pregovara praktično svodi bilo kakav dobitak – na nulu. Stručnjaci smatraju da ministri neće biti u stanju da prevaziđu razlike koje diplomate nisu uspele da prebrode tokom protekle četiri godine teškog cenjkanja. U nacrtu deklaracije Svetske trgovinske organizacije, koja je objavljena pre nekoliko dana, od ministara se traži da mart iduće godine postave kao krajni rok za konačni sporazum, što je praktično pomeranje roka. Taj sporazum bi u svakom slučaju trebalo da se usaglasi na vreme, da bi ga Sjedinjene Države ratifikovale pre nego što administraciji predsednika Buša, sredinom 2007, istekne ovlašćenje za pregovaranje.