Linkovi

Milošević smišljeno odugovlači i ne odmiče se od Kosova - tu vidi svoj jedini politički kapital


Sudije Haškog tribunala zvanično su podnele predlog da se na sudjenju Slobodanu Miloseviću optužnica za ratne zločine na Kosovu odovoji od optužnica za zločine u BiH i Hrvatskoj, mada se tome protive i tužilac Džefri Najs i sam Milošević. Naša koleginica Maja Draker zamolila je Edgara Čena, savetnika Haškog tribunala i eksperta Koalicije za medjunarodnu pravdu, da nam pojasni kako su sudije uopšte došle na tu ideju.

Čen: Sudije koje predsedavaju Miloševićevim slučajem već dve godine navedene su na to činjenicom da su Miloševićevi lekari ustvrdili da mu je potrebno barem šest nedelja odmora, a to znači ponovni prekid sudjenja. Shvatili su da će sudjenje trajati u nedogled ako se nešto ne učini i da je ovaj trenutak vrlo logičan za razdvajanje optužnica jer je Milošević takoreći kompletirao odbranu u odnosu na optužnicu za zločine na Kosovu.

Glas Amerike: Interesantno je da se i tužilac Najs i Milošević u nečemu slažu: protive se razdvajanju postupaka. Ukoliko Tribunal ipak odluči da optužnice razdvoji, kakve bi bile posledice tog poteza po Miloševićevu odbranu i tužilaštvo?

Čen: Takva odluka bi se neznatno odrazila na sadašnju strategiju Miloševićeve odbrane. A evenutalna strategija odbrane po optužnicama za BiH i Hrvatsku biće sasvim drugačija i verovatno će imati za cilj da unose što veću distancu izmedju Beograda i onoga što se dogadjalo u BiH i Hrvatskoj. Medjutim, što se Kosova tiče, veza izmedju zločina i onih koji su imali komandnu odgovornost vrlo je jasna i vodi direktno do Miloševića. Stoga je on i odlučio da se toliko bavi Kosovom jer mora da odgovara na optužbe za konkretne zločine i da obrazlaže korake koje je on preduzimao kao predsednik Srbije i SRJ.

Glas Amerike: Miloševićeva odbrana ukazuje da ideja o odvajanju optužnice za Kosovo dolazi u vrlo specifičnom trenutku. U svetlu skorih pregovora o budućem statusu Kosova, on tvrdi da je politički motivisana.

Čen: Mada mi je jasno zašto bi on želeo da je iskoristi, radi se o slučajnosti jer ovo nije prvi pokušaj da se optužnica za zločine na Kosovu odovoji od ostalih. To je već pokušano u junu, a na samom početku sudjenja postojale su tri odvojene optužnice. Kada je tužilaštvo 2002. pokušalo da ih objedini, sudsko veće je pristalo na objedinjenje optuznica za Bih i Hrvatsku, ali ne i za Kosovo, da bi apelaciono veće suda potom to ipak odoborilo. Sve to nema nikakve veze sa onim što se sada dogadja na Kosovu.

Glas Amerike: Miloševićeva odbrana takodje tvrdi da su optužnice spojene kako bi se dokazalo da su zločini počinjeni u procesu stvaranje “velike Srbije,” ali da je tužilac nedavno taj argument povukao, pa da stoga ni sud ni Milošević više ne znaju zašto se njemu uopšte sudi...

Čen: Milošević dobro zna zašto mu se sudi -- za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid u periodu od 1991. do 1999. Što se spajanja optužnica i argumenta “velike Srbije” tiče, u skladu sa pravnim principima tužilašvo može ako to želi da iznese svoju teoriju koja objedinjuje te slučajeve jer je i tokom saslušanja svedoka bilo podudaranja iskaza. Tako je na primer policijski general Obrad Stevanović svedočio o dogadjajima u Srebrenici ali i o dogadjajima na Kosovu. A da li je ta teorija tužilaštva valjana -- to je na sudijama da odluče. Ono što je ovde važno jeste pitanje da li će konačno u nekoj doglednoj budućnosti doći do presude ili će Miloševićevo zdravstveno stanje sprečiti da se udovolji pravdi.

Glas Amerike: Ukoliko sud donese presudu po optužnici za Kosovo kako bi to moglo da odrazi na druge dve optužnice?

Čen: Mnogim poznavaocima balkanskih prilika i meni lično presude po optužnicama za BiH i Hrvatsku jako su važne jer je u tim slučajevima Miloševićeva “nevidljiva ruka” orkestrirala sve dogadjaje. Ako presuda za Kosovo, gde je sve mnogo jasnije, bude doneta odvojeno mislim da će splasnuti Miloševićeva jedra. Sada u svom elementu, drži slovo i vešto koristi sudski postupak kao političku platformu. Zato se i protivi izdvajanju optužnice za Kosovo. A tužilac se, sa svoje strane, protivi izdvajanju postupka jer strahuje da optužnice za BiH i Hrvatske možda zauvek ostanu bez presude... Dok je tužilastvo iznosilo svoje argumente, Milošević je izostao 13 puta - odnosno 66 dana, dok je svega dva puta izostao od početka svoje odbrane.

Glas Amerike: Kad kažete da tužilac strahuje da presuda po optužnicama za BiH i Hrvatsku možda neće ni biti, da li time aludirate da ih Milošević možda neće doživeti?

Čen: Poznato je da Milošević ima zdravstvene probleme zbog kojih je sudjenje toliko puta prekidano. U srži te zabrinutosti nije toliko mogućnost da će Milošević umreti koliko mogućnost da se taj proces nikada neće završiti.

Glas Amerike: Zar ne postoje rokovi u Hagu koji moraju biti ispoštovani?

Čen: Miloševiću je za odbranu odobreno 150 radnih dana, isto koliko je tužilac imao za svoju argumentaciju. Milošević je sam odlučio da skoro 75 odsto svog vremena potroši na optužnicu za zločine na Kosovu, a to znači da nije ni počeo sa odbranom za druge optužnice. Prema mišljenju tužioca, optužnice ne treba razdvajati jer Milošević i njegov pravni tim sami treba da odrede kako će koristiti vreme koje im preostaje i kako će odgovoriti na optužnice za BiH i Hrvatsku. Sud je odobrio Miloševiću da se sam brani i on to pravo uživa na osnovu medjunarodnih normi i statuta Tribunala. Ali to pravo nije apsolutno. Ako Milošević svojevoljno trači vreme i opstruira proces, mora i da snosi konsekvence. Ako 75 odsto svog vremena želi da fokusira na optužnicu za zločine na Kosovu -- mada se ona odnosi na samo jednu trećinu sveukupnih zločina koji mu se pripisuju -- to je njegova odluka i njegov problem.

Glas Amerike: Postoji li mogućnost da mu Haški tribunal ipak odobri dodatno vreme?

Čen: Milošević je u vise navrata upozoren da neće dobiti dodatno vreme. On se na to ne obazire i na listu svedoka odbrane stavio je 1600 svedoka. Na listi tužioca bilo je 350 svedoka: 300 je saslušano, 50 je dostavilo pismeni iskaz. Može se desiti da se sudjenje završi posle 150 dana bez da Milošević ista kaze o optužnicama za BiH i Hrvatsku. A pošto je Milošević više puta bio upozoren da mu vreme ističe, Sud bi mogao da stane na stanovište da je Milošević, kao gazda sopstvene odbrane, u stvari svesno odlučio da se ne izjašnjava o zločinima u BiH i Hrvatskoj.

Glas Amerike: Zar to ne bi pobudilo sumnje kod onih kojima se Milošević u stvari obraća u Srbiji da proces nije bio pravičan uprkos svim tim upozorenjima i proceduralnim detaljima?

Čen: Mislim da bi bilo loše da se ne sprovede adekvatan postupak u odnosu na BiH i Hrvatsku jer taj postupak očekuje javnost, a i sudije Haškog tribunala da bi mogli da donesu pravičnu presudu. Ali iz proceduralne perspektive, Miloševiću su date sve moguće šanse da se brani. On sam smišljeno odugovlači i ne odmiče se od Kosova jer tu vidi -- svoj jedini politički kapital.

XS
SM
MD
LG