Linkovi

Američke diplomate uče arapski


U vreme kada Sjedinjene Države pokušavaju da pridobiju dušu i srce muslimanskog sveta, američki Državni sekretarijat je na velikim mukama da pronađe dovoljno diplomatskih službenika koji mogu da komuniciraju sa Arapima – na arapskom jeziku. U okviru Stejt dipartmenta radi i Diplomatski institut, u kojem diplomate uče arapski.***

U nedavnom izveštaju Državnog sekretarijata, navodi se da samo osam američkih diplomata može da govori arapski jezik na najvišem nivou i vodi komplikovanu raspravu sa publikom. Ambasador Džon Limbert, koji sada radi kao dekan Škole za strane jezike Diplomatskog instituta, kaže da to nije jednostavno.

«Arapski je težak za sve kojima je engleski maternji jezik. Trenutno, ovde u institutu, imamo oko 95 studenata u osnovnom celodnevnom programu arapskog jezika. Od tih 95, ne bih se usudio da pogađam koliko će ih posle celog kursa arapskog – koji traje dve godine – uistinu naučiti da govori jezik tečno i biti u stanju da raspravlja sa sagovornicima o određenim temama», kaže ambasador Limbert.

Još jedna teškoća je to što američke diplomate uče standardni moderni arapsk - proistekao iz klasičnog arapskog - koji se veoma razlikuje od kolokvijalnih dijalekata kojima Arapi zaista govore.
Tagelsir Alrajah je u Instititu jedan od četiri supervizora za arapski.

«Fokusiramo se na standardni moderni arapski, skraćeno ‘MSA’ i imamo specijalni program za egipatski dijalekat i još nekoliko programa za irački», kaže Alrajah.

Sintija Harvej, diplomatska službenica koja pohađa trogodišnji kurs arapskog u Institutu, pripremajući se da radi kao pomoćnica atašea za kulturu u Amanu u Jordanu, kaže da je optimista jer učeći uspeva da prevaziđe nekoliko ozbiljnih izazova.

«U početku su me usporavali neki glasovi u alfabetu koji su potpuno različiti od glasova u engleskom jeziku. Pisanje drugačijeg alfabeta je takođe bilo izazov, isto kao i učenje čitanja s desna na levo, znači obrnuto od onog što radimo u engleskom», objašnjava Sintija, koja vežba ono što je naučila u okviru studijske grupe i u arapskim restoranima, kao i u razgovoru sa arapskim Amerikancima.

Erik Gilen, takođe diplomatski službenik, koji studira arapski pre odlaska na dužnost oficira za odnose s javnošću u Gazi, kaže da je arapski lakši nego što je očekivao.

«Izgledalo je da će biti vrlo teško, jer je alfabet drugačiji, ali može da se nauči. Ono što izgleda teško jesu glasovi i pisanje i da se nauči da se automatski i brzo čita i razgovara sa ljudima. Nadam se da ću stići do tog nivoa», kaže Gilen.

Ambasador Limbert priznaje da ne postoji brzo rešenje problema obučavanja diplomatskih službenika da govore arapski tečno.
Jedna od sugestija pojedinih stručnjaka je da Državni sekretarijat pokuša da privuče u diplomatske redove više arapskih Amerikanaca.

«To je svakako nešto što radimo i što bi trebalo da radimo još više. U pogledu regrutovanja u diplomatsku službu, činimo sve što možemo da privučemo više ljudi iz zajednica, uključujući i arapsko-američku zajednicu, u kojoj se već govori arapski ili postoji neko predznanje jezika koji je za nas najteži. To je velika prednost», kaže Limbert.

Kerin Hjuz, nova šefica američke javne diplomatije u Državnom sekretarijatu, naglašava važnost znanja strateških stranih jezika, kao što su arapski, farsi i urdu, da bi diplomate bile u stanju da razgovaraju sa stanovnicima šireg područja Bliskog istoka.

XS
SM
MD
LG